Последња деценија Саве Шумановића




У оквиру програма обележавања 40 година постојања Универзитета у Крагујевцу, 02. јуна 2016. године y Универзитетској галерији отворена је изложба слика Последња деценија Саве Шумановића.
 
Поводом обележавања 40 година постојања Универзитета у Крагујевцу и 120 година од рођења српског сликара Саве Шумановића, y Универзитетској галерији, 02. јуна 2016. године отворена је изложба слика Последња деценија Саве Шумановића.
Изложбу су отворили ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Небојша Арсенијевић и Весна Буројевић, директор Галерије слика „Сава Шумановић“ у Шиду.  Посетиоци ће имати прилику да до краја јуна у Универзитетској галерији погледају дела из последње деценије стваралаштва Саве Шумановића сваког радног дана од 8,00 до 19,00 и суботом до 14,00 часова.




ПОСЛЕДЊА ДЕЦЕНИЈА

„Последњи десетогодишњи период Шумановићевог сликарства везан за Шид, није без основе оцењен као најзначајнији део његовог стварања [1], као суштина његове личности и његове уметничке вере. Он је то заиста и био јер је тада дошло до потпуног ослобођења од свих утицаја и веза са туђим идејама.“ [2]

Последњих дванаест година живота Сава Шумановић је провео у Шиду. Родитељски дом напустио је као десетогодишњи дечак, уписавши гимназију у Земуну. У потрази за знањем школовао се и живео након Земуна, у Загребу и Паризу. Код куће у Шиду боравио је ретко и кратко. Вратио се каоформирана личност, афирмисан уметник, нарушеног здравља. Повратак кући није био ни жељен ни планиран. О разлозима напуштања Париза уметник је отворено писао у аутобиографском тексту предговора за каталог шесте самосталне изложбе коју је организовао на Новом универзитету у Београду, 1939. године. [3]

У свом кратком животном и уметничком путу, Сава Шумановић је успео да постане један од најзначајнијих српских уметника. Припадао је сликарској генерацији која је после првог светског рата увела нашу уметност у савремене европске токове. Шумановић је успео да се истакне и разликује међу уметницима попут, Бијелића, Добровића,Радовића, Милуновића, Коњовића, Табаковића, Челебоновића ... Париз је био место где су се сусрели уметници из целог света жељни знања и напретка. Успео је да се истакне у том интернационалном окружењу, што није било ни мало једноставно јер су ту већ били Де Кирико, Шагал и Сутин, незаобилазни Пикасо, Миро и многи други. Као млад уметник, током првог боравка у Паризу, 1920. године, прихватио је савремене тенденције у сликарству и постао најзначајнији представник конструктивизма у српском сликарству. За време другог боравка у Паризу, од 1925 до 1928 године, у време када су се многи значајни странци борили за део париског простора, Шумановић је од најугледнијих француских критичара добијао признања. [4]

На насловној страни уметничког часописа LeCrapouillotу фебруару 1928, репродукована је Шумановићева слика Пијани брод. „Бити у париским утицајним круговима хваљен у то време – у трећој деценији нашег века – није био мали сигнал да се ради о изузетном таленту.“ [5]

У јесен 1928. године приредио је самосталну изложбу у Београду, веома успешну, на којој је продао све слике. Вратио се у Париз, по сопственом казивању, то му је био најлепши боравак у граду светлости. [6]

Издвајао се, по казивању Милана Кашанина од својих сликарских другова и „по одевању, и држању, и говору, видело се да је грађанин и интелектуалац. Био је то и пореклом. Што је реткост код уметника, - не само код нас, - Шумановић је потицао из имућне чиновничке породице чији су чланови знали заузимати високе положаје у државној хијерархији. То није остало без утицаја на његово понашање у животу, па и на његово схватање уметности и начин сликања....Великих амбиција и радозналости, много је читао, и још више дискутовао са уметницима и теоретичарима, и сам писао. У његовој генерацији, мало који наш уметник је показивао толико чврстине у расуђивањима и речитости у монолозима, тако интелигентно излагао своје мисли и бранио своја уверања као он. Слушајући га, чинило ми се да не водим разговор са сликаром, него са естетичаром или историчаром уметности и уметничким критичарем, - само оштрина језика и саркастичан тон  Шумановићев одавали су у њему заинтересованог сликара.“ [7]

Повратак у Шид, марта 1930. означо је почетак новог поглавља у Шумановићевом животу. У сигурности родитељског  дома, у миру провинцијског места, дистанциран од свих утицаја, могао је у потпуности да се посвети  сликарству.

Породица се побринула да уметнику омогући најбоље услови за рад. Највећа просторија у кући претворена је у атеље. Имао је личног кочијаша са којим је свакодневно обилазио околину и скицирао. Након извесног времена у потпуности је овладао технологијом прављења боја, што је сматрао веома важним. Од 1932. године ствара са несмањеном концентрацијом, до краја живота.

Попис уметничких дела који је саставио Димитрије Башичевић, говори у прилогизузетне стваралачеенергије уметникатоком последње деценије. Од пописане 793 слике, уља на платну, 576 слика припада Шидском периоду. Од тог броја, 325 се чува у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду. [8]

Поред изузетног стваралачког заноса, једне праве еуфорије рада, [9]последње године живота обележили су неки од најзначајнијих догађаја у животу уметника. Године 1937, умире му отац, те је морао да преузме део обавеза око вођења великог домаћинства. Најзначајнији догађај у каријери уметника била је VI самостална изложба коју је организовао 1939. године у Београду. Изложба је остала запамћена по броју изложених дела (410), и успеху. Нажалост, на дан отварања изложбе почео је Други светски рат[10]. Наставио је да слика до последњег дана.

Делом и животом Саве Шумановића бавили су се многи стручњаци из области ликовних уметности. Прве анализе и коментари који су се односили на стваралаштво последње деценије везани су за поменуту велику изложбу. С обзиром да се стваралаштво последње деценије односи на период од 1932 до 1942 године, уметник је доживео да сазна ставове еминентних ликовних критичара (Тодора Манојловића и Павла Васића...) о свом раду. Критика се односилана једну изложбу, ма колика она по обиму била. Следећи коментари о истим делима, уследили су после Другог светског рата, када је Шидски период постао последња деценија стваралаштва јер, Шумановића више није било.

Павле Васићје је завршио приказ изложбе управо са наговештајем будућих ставова „ Шумановић је сликар великог талента и сигурног заната. Али противуречности у његовом делу остављају утисак неке трагичне дезоријентације. Та неједнакост, међутим објашњава се тиме што је он један од оних који увек траже нове путеве.Ту авантуру, свакако, не саветује плашљива опрезност људи који спокојно уживају у просечним резултатима. Јер многи умиру идући за открићима – као Икар у сонету Депортовом,- али други, као Шумановић, продужују свој пут који ће једног дана, можда, бити једногласно признат као откровење једне нове стварности.“[11]

Прилагођавање новом окружењу и начину живота сигурно није било једноставно. Од самог почетка,уметник је пред собом имао јасан циљ. Неколико година касније објаснио је своје намере, као и проблеме са којима се суочавао. Аутобиографски текст предговора каталога изложбе, Место предговора, 1939. године, највреднији је извор информација о животу и ставовима уметника. Тиме је помогао свим будућим аналитичарима његовог дела. „Тај стил сам у муци освојио па је он мој, као и сви следећи, које сам радио у своме селу. Био сам намеран да издржим до краја ту борбу и да сав свој материјал, као и сво своје гледиште на сликање изградим сам,на много другачије од општег и оног што се ради у савременом сликарству, али да буде освојено кроз мојтруд и да постане тако моје.Оригиналност под сваку цену нисам хтео имати,јер та ми је се гадила, као сувише јефтина и проста и добра за„Париз“, нег сам хтео оригиналност истинску и озбиљну.... Данас радим стил који зовем сам пред собом„како знам и умем“ - стил, који није ни академичан а ни левичарски нег онакав, како ми га мотив, моје знање и моје расположење диктира.“[12]

Аутор прве монографије о Сави Шумановићу, Димитрије Башичевић је као главну тенденцију стваралштва последње деценије издвојио метод, стварање у циклусима, независно од теме.[13] О разлозима стварања у циклусима изјаснио се пре свих уметник, објашњавајући разлоге за настанак циклуса Шидијанки (Купачица) „Мучила ме је одавно жеља да начиним за себе самога такав циклус где се исте фигуре понављају, јер сам видео, да су сликари често баш тиме добијали јединство стила (Реноар, Марес)..“[14]

Миодаг Б. Протић, један од најбољих познавалаца дела Саве Шумановића, сагледао је уметниково стваралаштво у контексту „напретка“ и „повратка“, динамичног смењивања интереса ка „новом“ и „старом“, са назнаком да је код Шумановића дошло до извесне синтезе ове две тенденције.[15] Такође је дефинисао периодизацију стваралаштва Саве Шумановића, уочивши при том више поетика,  као и подударност стилских промена са променама места боравка. Смењују се Загребачки и Париски периоди. Последњи је Шидски период који траје од 1931. до 1942.године.Одређује га као „повратак природи и стварима самим  - еволуција поетскогреализма у оквиру ког разликује циклус повећане рељефности и тактивности, „како знам и умем” стил, до 1935.године и линеарни циклус (1938-1942).“[16]

Последња деценија у стваралаштву Саве Шумановића  представља једну заокружену целину која је почивала на веома чврстим основама. То су пре свега таленат и образовање уметника, затим искуство Париза које се истовремено односи на богатство традиције која се чува у музејима и снагу интернационалне атмосфере која је владала у уметничким круговима [17].

Такође је немерљив утицај на уметников рад имало непосредно окружење. Изванредни услови за рад које јеобезбедила породица, подразумевали су простор, финансијску подршку, ослобађање од других обавеза, имао је на располагању кочијаша, рибача боја... Пресудан утицај на расопложење за рад, на непресушну инспирацију имала је лепота обронака Фрушке горе у синтези са несумњиво смелим карактером уметника који се храбро упустио у савладавање нових мотива, новог колорита и непознатог светла. Та смелост да непрекидно истражује, гради стилске комбинације са раније усвојеним искуствима била је његова аутентична потреба на путу до великог циља, стварања јединства стила, оног по коме ће бити препознатљив.
Насупрот сталном истраживању складних односа међу ликовним елементима, метод рада није био подложан променама. У природи је правио скице, често у неколико различитих техника. Слике је радио у атељеу, по неколико истовремено. Користио је углавном сликарски нож, четкицу тек понекад, и за контуру.Боје је правио по сопственој технологији, до које је дошао експериментишући са приручником професора Дернера.Захваљујући томе, боје на сликама нису потамниле нити изгубиле ништа од свежине упркос годинама које су протекле од њиховог настанка. Боја је доминантни чинилац слике током целе деценије. Однос боје и светла предмет је свих његових истраживања. Изузетно рељефна фактура карактеристична за прве радове у Шиду, постепено се губи да би постала потпуно глатка и сјајна.

Као тема у Последњој деценији убедљиво доминира пејзаж. Друга омиљена тема је акт. Највише дела насликао је током 1939. године, када се припремао за велику изложбу, и следеће 1940. године, понесен успехом изложбе. Није било времеда ужива у успеху, рат је дошао и у Шид. Од када је Шид потпао под власт НДХ, од априла 1941. године уметник не потписује слике. Веома једноставном симболиком, укинуо је себе са света који ствара и тиме као да је наговестио свој одлазак са овог света.Престао је да се потписује, али није престао да ствара. Нека од најбољих дела настала су управо тих ратних година. Код Шумановића су живот, рад, уметност, сликарство, нераскидиво повезани. Сликао је до самог краја- Када су дошли по њега, рано ујутро 28. августа 1942. године, на штафелају је остала управо довршена слика, последња из триптиха Берачице.Уметник је закорачио у један други живот, вечни.

САВА ШУМАНОВИЋ

1896. – Рођен је 22. јануара у Винковцима. Родитељи, Персида и Милутин, потицали су из угледних српских имућних грађанских породица.
1900 Породица  се из Винковаца враћа у Шид, родно место Шумановићевих родитеља. Отац преузима вођење породичног имања.
1906–1914 Похађа Реалну гимназију у Земуну. Сликање учи на течају професора Исидора Јунга.
1914–1918  УписујеПривремену вишу школу за умјетност и умјетни обрт у  Загребу, у класи професора Отона Ивековића. На другој години студија прелази у класу професора Менција Клемента Црнчића. Дружи се са колегама, будућим  уметницима, Ђуром Тиљком, Марјаном Трепшеом, Срећком Сабљаком, Миливојем Узелцем, а нарочито са Миланом Штајнером. Посебно пријатељство веже га за колегиницу Антонију Кошчевић, студенткињу вајарства. Редовно учествује на Школским изложбама.
1918 Дипломирао на студијама сликарства. Приређује прву самосталну изложбу у Салону Улрих у Загребу.
1920 У септембру одлази на усавршавање у Паризу.
1921 Проводи три месеца у атељеу сликара и ликовног педагога Андреа Лота. На Монпарнасу упознаје многе уметнике: Дерена, Кислинга, Папазофа, Фужиту... Започиње пријатељство са књижевником и ликовним критичарем Растком Петровићем. По повратку из Париза у Загребу приређује самосталну изложбу. Конзервативни део публике и  критике не показује разумевање за Шумановићева нова, по њиховом мишљењу сувише модерна дела.
1924. – У часопису „Књижевник“, у Загребу,објављује два драгоцена текста о уметности, Зашто волим Пусеново сликарство и Сликар о сликарству
1925 Поново одлази у  Париз. Визу из непознатих разлога добија на само 6 месеци. Неизвесност око продужетка боравка у Паризу представља велико оптерећење за уметника.
1926 На Јесењем Салону у Паризу продаје слику Купачица.
1927 Нека од најзначајнијих дела настала су управо ове године. Слика Доручак на трави и грандиозну композицију Пијани брод са којом учествује на Салону Независних. Ангажован је као један од младих уметника са Монпарнаса  за декорисање култне кафане ’’La Coupole’’.
1928 На насловној страни фебруарског броја уметничког часописа LaCrоpouillеt  репродукована је слика Пијани брод. Лето проводи у Шиду, први пут  сликајући пределе из околине Шида. У септембру приређује самосталну изложбу на Новом универзитету у Београду. У интервјуу Политици  наговештава  своја будућа опредељења. У октобру се враћа у Париз.
1929 Припада уметничкој струји која заговара повратак реализму – нови реализам. Слика париске мотиве и пределе из околине Париза, Луксембуршки парк, Мост на Сени... и актови за које му позирају тадашњи најпознатији модели: Кики и Ајша. Највише се дружи са уметницима Жилом Паскином, Сејом Којонагијем и Пером Крогом.
1930 Враћа се у родитељски дом у Шиду 30. марта.
1932 После паузе од 2 године, поново слика. Потпуно је посвећен раду. Слика пределе (шидске крајине) и актове по скицама које је донео из Париза. Родитељи су му омогућили идеалне услове за рад.
1935 У Шиду проналази модел за акт и у наредне три године посвећује се циклусу Купачице (Шидијанке), монументаланом серијалу композиција на којима се један мотив, наго женско тело у пределу, понавља од један до седам пута.
1936 Његова дела се од ове године налазе у сталној поставци Народног музеја у Београду.
1937 Преминуо Шумановићев отац Милутин. Сава делимично преузима вођење породичних послова.
1939 У сепембру организује шесту самосталну изложбу на Новом универзитету у Београду на којој се представља са 410 радова. На дан отварања изложбе, 3. септембра,  почео је Други светски рат.Предговор каталога садржи драгоцен аутобиографски текст.
1941 Шид улази у састав Независне државе Хрватске. Сава престаје да потписује слике.

1942. – Слика до последњег дана. Последња слика на којој ради уједно је последња из триптиха Берачице. Током последње деценије насликао је око 600 слика.
Ухапшен је у усташкој рацији 28. августа рано ујутро. Стрељан је 30. августа заједно са 120 мештана са којима је и сахрањен у заједничкој гробници, на гробљу у Сремској Митровици.     
1952– У септембру свечано отворена Галерија слика „Сава Шумановић“ Шиду.
1968. Умрла Персида Шумановић, мајка Саве Шумановића.


[1] Момчило Стевановић,Сликар Сава Шумановић, Сведочанства 17, Београд 1952.
[2] Лазар Трифуновић, Сава Шумановић, Мала галерија Спомен музеја  II засједања  АВНОЈ -а, Јајце 1965. 21
[3] Сава Шумановић, „Место предговора“, у:Каталог изложбе на Новом универзитету,септембра 1939. Београд, 1939, прештампано 1971, Галерија слика „Сава Шумановић“ Шид
[4] F.Felz, Slondesindepedants, L'artvivant, Pris 1927.
[5] Милан Кашанин, Сусрети и писма, Летопис Матице српске, год.150, књига 413, св.2 Нови Сад 1974. 123
[6] Сава Шумановић, нав.дело,14
[7] Милан Кашанин исто, 121.
[8] Димитрије Башичевић,  Сава Шумановић, Живот и уметност,  Друштво повјесничара умјетности Хрватске, Загреб 1960,Друго допуњено и проширено издање, Сава Шумановић Живот и дело, Војин Башичевић и Прометеј, Нови Сад 1997. 169-180.
[9] Д. Башичевић,нав.дело, 27.
[10] 3.септембра 1939. Године , Велика Британија и Француска објавиле су рат Немачкој
[11] Павле Васић, Уметнички преглед, год.II бр.8, Београд, 1939., 253.
[12] Сава Шумановић, нав. дело, 17.
[13] Д. Башичевић,нав. дело, 60.
[14] Сава Шумановић, нав. дело, 19.
[15] М.Б.Протић, Сава Шумановић,  Галерија слика „Сава Шумановић“ 1985. Шид, 9.
[16] М.Б.Протић, нав.дело, 16.
[17] Јасна Јованов, Артисти и модели Сава Шумановић и краљица Монпарнаса [каталог], Галерија слика “Сава Шумановић“, Шид 2010. 5-9.

Слике са отварања изложбе:














































Видео са отварања изложбе:

Име

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 Изложбе Концерти Промоције Скупови Трибине фотографије
false
ltr
item
Универзитетска галерија у Крагујевцу: Последња деценија Саве Шумановића
Последња деценија Саве Шумановића
https://1.bp.blogspot.com/-wJLwBe44Xrk/V2ld-m43spI/AAAAAAAAIc4/2-A3U5VZBDUc2ZsvnBd-_sMCU0d4hfqXgCLcB/s640/ss%2Bpozivnica1.jpg
https://1.bp.blogspot.com/-wJLwBe44Xrk/V2ld-m43spI/AAAAAAAAIc4/2-A3U5VZBDUc2ZsvnBd-_sMCU0d4hfqXgCLcB/s72-c/ss%2Bpozivnica1.jpg
Универзитетска галерија у Крагујевцу
http://www.galerija.kg.ac.rs/2016/06/blog-post_21.html
http://www.galerija.kg.ac.rs/
http://www.galerija.kg.ac.rs/
http://www.galerija.kg.ac.rs/2016/06/blog-post_21.html
true
2368439889238302432
UTF-8
Није пронађен ниједан чланак ВИДИ СВЕ Прочитај више Одговори Прекини одговор Обриши By Почетна СТРАНЕ ЧЛАНЦИ Види све ПРЕПОРУЧЕНО ОЗНАКА АРХИВА SEARCH СВИ ЧЛАНЦИ Није пронађен ниједан чланак који одговара вашем захтеву Back Home Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сада 1 минут пре $$1$$ minutes ago 1 сат раније $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago више од 5 седмица пре Пратиоци Прати Овај садржај је премијум Молим Вас да поделите да бисте откључали садржај Копирај цео код Селектуј цео код Сви кодови су копирани Не можете копирати цео код, молимо вас да притиснете [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) да бисте копирали