"Уколико из веће историјске даљине, буде посматран мој рад - од стране бољег научника, моћи ће се и боља оцена мога рада дати. Али, ја никада не заборављам ово: када се узму дуги размаци времена - све су истине привремене! Ми смо се сви у науци пењали једни другима на рамена. Ничега се више не треба чувати од гордости"!.
Јован Цвијић
Универзитет у Крагујевцу, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности и Музејом града Београда, организовао је изложбу „Београдски атлас Јована Цвијића - век и по од рођења“ која је 6. децембра 2016. године отворена у Универзитетској галерији у Крагујевцу.
Овом изложбом Српска академија наука и уметности, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ и Музеј града Београда обележили су 2015. године јубилеј – 150 година од рођења академика Јована Цвијића. У оквиру програма обележавања 40 година постојања Универзитета у Крагујевцу, ова изложба биће отворена у Универзитетској галерији до 13. јануара 2017. године.
На отварању изложбе говорила је госпођа Татјана Корићанац - аутор изложбе, директор и музејски саветник Музеја града Београда. Изложбу је отворио проф. др Небојша Арсенијевић, ректор Универзитета у Крагујевцу. Наступили су баритон Стефан Анђелковић и пијанисткиња Драгана Димић - ванредни професор Филолошко-уметничког факултета. Поставку изложбе реализовао је Горан Виторовић, Галерија САНУ.
Посетиоци Универзитетске галерије имају прилику да виде оригинална документа из живота Јована Цвијића попут његовог пасоша, матурског рада, сведочанства Географског друштва у Минхену о промоцији за дописног члана (1893.година), десет диплома универзитета и научних друштава, једанаест географских карата, лични адресар, ручни сат, фотоапарат, актн ташну, кабаницу и штап као и љуљашку и картотечки ормар израђен почетком XX века према нацртима сликара Драгутина Инкиострија Медењака, који је урадио нацрте и дизајн намештаја и осликао кућу Јована и Љубице Цвијић на Копитаревој градини у Београду.
Међу документима је и ориганални рукопис Јована Цвијића „Предлог о уређењу Универзитета“ из 1905. године. Цвијић је био један од осам првих професора универзитета, у два мандата био је ректор Београдског универзитета - школске 1906/1907. и 1919/1920. године.
Изложени су и портрети Јована Цвијића које су насликали Урош Предић и Илија Шобајић, затим фотографије које је снимио сам Цвијић на својим екскурзијама, као и фотографије са студентима и колегама снимљене током његових стручних путовања.
Јован Цвијић био је научник, географ угледног имена, универзитетски професор и ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, почасни доктор и члан најстаријих академија и универзитета Европе.
Човек потекао из патријархалне средине и самосвојне етике, Цвијић је у престоничком Београду био поштован суграђанин, личност старинског кова, али модерних схватања у науци. Сви његови балкански и европски путеви полазили су из куће на Копитаревој градини и у њу се враћали. У њу су приманe најученије главе Универзитета, академици, страни државници и научници, династи са двора Карађорђевића, картографи и истраживачи са терена,сликари, књижевници, студенти, пријатељи, рођаци. Била је грађански и интелектуални атлас живота у Београду.
Био је проницљив истраживач којем наука није била само део образовног високошколског система већ и суштинско обележје и извориште духа времена и духа народа на Балкану. Скроман у господству које је наследио од предачких, стариначких колена своје породице, лепог стила у говору и писању, који је с лакоћом прелазио из једног у други европски језик, својим „екскурзирањима“ и капиталним издањима научних резултата, националним и педагошким радом, професионалним и меценатским залагањем да се у Београду оснују угаоне институције науке, културе и уметности, Цвијић је и данас ту, на свету, у епском трагању за фантазмагоричним прапочецима Балканског полуострва и загонетним обличјима људског живота на њему.
Јован Цвијић је био савременик, неретко учесник и сведок бурних дешавања у процесу развоја српске државе на размеђи векова – смене династија, оснивања политичких странака и страначких борби, доношења важних закона у области привреде, просвете и културе, преобликовања Српског ученог друштва у Српску краљевску академију и прерастања Велике школе у Београдски универзитет, Царинског рата са Аусторугарском, Анексије Босне и Херцеговине, балканских ратова, Првог светског рата и Мировне конференције у Версају, уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку краљевину.
Као научни експерт и личност од великог утицаја, Цвијић је учествовао у важним државничким мисијама српске Владе у иностранству у преломним часовима за српски народ, помагао Врховној команди у разради војностратегијских планова и плана повлачења српске војске преко Албаније, пред Савезницима у Версају научним аргументима бранио ствар повлачења најповољније границе новостворене Краљевине СХС, уз што мању штету по њу. У исто време, организовао је екскурзије и бавио се научним радом, и за собом оставио замашну и по областима разноврсну библиографију, великим делом на страним језицима, мапе, атласе и географске карте Балканског полуострва, етнографске карте, записе и цртеже, посветивши целе едиције феномену типологије балканских кућа, обичајима и психичким особинама људи различитих културних појасева Балкана. Његовом заслугом, стручни термини за крашке облике из нашег језика усвојени су у светској науци о карсту − увала, поље, понор, вртача, карст.
Електронска позивница
