Концерт „Мистична шума Вила Лобоса“





У Универзитетској галерији, 6. јуна 2017. године одржан је концерт у сарадњи са Музичко оперско театарском организацијом (МОТО)


Чланови удружења МОТО надахнутим извођењем музичко оперског репертоара, показали су високи ниво професионалног приступа савременим трендовима у музици и да са пуно ентузијазма промовишу српске и светске уметничке вредности.


Учесници концерта:

Наташа Јовић Тривић, мецосопран

Јована Радовановић, клавир

Слободан Миливојевић, гитара

Горана Ћургус, харфа

Александар Ружичић, флаута

Марија Лазић, обоа

Иван Стаменковић, алт саксофон

Душица Блаженовић, виолина

Милица Михаиловић, виола

Јулија Бал, клавир

Јасмина Врбанић, виолончело







Удружење МОТО музичко оперско театарска организација је основана у септембру 2015. године и има за циљ да промовише класичну музику, оперу и театар, приближи их сваком човеку и високу уметност учини доступну свим људима. Чланови удружења су афирмисани у областима музике, опере и театра. Својим биографијама гарантују висок квалитет програма, а наступали су на великим светским сценама и фестивалима у земљи и иностранству, сарађивали са еминентним уметницима и усавршавали своје вештине у значајним институцијама код нас и у свету. Удружење је окупило уметнике да својим знањем и умећем, допринесу развоју културе и уметности код нас, раде са младим људима, прате савремене трендове и промовишу српске и светске уметничке вредности. Посебну пажњу посвећујемо раду са маргинализованим групама, особама са инвалидитетом, деци без родитељског старања, старим и немоћним лицима као и свим осталим групама који због својих здравствених или других проблема не могу да учествују у друштвеном и културном животу.


Биографије учесника:

ЈОВАНА РАДОВАНОВИЋ рођена је у Крагујевцу 1985. године. У родном граду је стекла основно и средње музичко образовање у музичкој школи „др Милоје Милојевић“ у класи професорке Наталије Томић.

Образовање наставља на Националној Музичкој Академији Украјине „П. И. Чајковски“ у Кијеву у класи ванредног професора Јурија Кота које завршава 2007. године са највишим оценама. Исте године уписује мастер студије и завршава их 2008. године. Од стручне комисије Националне Музичке Академије Украјине добија препоруку за уписивање највишег степена студија за извођачке уметности - клавир, које је 2011. године и завршила. Своје професионално свирачко усавршавање наставља у октобру 2014. године када уписује докторске студије у области камерне музике на Факултету музичких уметности у Београду, у класи професорке Зорице Ћетковић.

Педагошку каријеру је започела 2008. године у Музичкој школи „др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу где је током шест година са ученицима остварила завидне резултате на републичким и међународним такмичењима (око 50 награда, углавном специјалних и првих). Педагошку делатност од 2010. године шири и наставља на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу где сада предаје у звању доцента за ужу уметничку област Клавир.

Добитница је значајних награда на бројним домаћим и интернационалним такмичењима у Србији и иностранству (Италија, Швајцарска) у солистичким категоријама и као члан камерних ансамбала. Сарађивала је са признатим и еминентним пијанистима и музичким педагозима као што су: Јуриј Кот (Украјина), Валериј Сигаљевич (Француска), Ирина Алексејчук (Украјина), Жења Аубакирова (Казахстан), Иван Кучер (Украјина). Уметничку каријеру активно гради како на простору Србије тако и у иностранству. Наступала је у Македонији, Украјини, Француској, Белгији, Луксембургу, Немачкој, Кипру, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Наступала је са оркестром „Уједињени гудачи Србије“ и солистом Матејом Маринковићем-виолина, као и на фестивалу „Musica Sete 2013“ у Француској са Orchestre de Chambre United Strings of Europe, Royal Academy of London и са солистом Љубишом Јовановићем-флаута, под диригентском палицом Franc Fontcouberte (Француска).



На­та­ша Јо­вић Три­вић, пр­ва­ки­ња Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду, ро­ђе­на је у Ба­ња­лу­ци где је за­вр­ши­ла ни­жу и сред­њу му­зич­ку шко­лу.

Го­ди­не 1992. упи­са­ла је Фа­кул­тет му­зич­ке умет­но­сти, од­сек со­ло-пе­ва­ње, у кла­си проф. Рад­ми­ле Ба­ко­че­вић у чи­јој је кла­си ди­пло­ми­ра­ла 1996. го­ди­не и ма­ги­стри­ра­ла 1999. го­ди­не.

Од 1994. до 1996. го­ди­не би­ла је члан Опер­ског сту­ди­ја На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду. Стал­ни члан Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта је по­ста­ла 1997. го­ди­не. До­бит­ник је не­ко­ли­ко пр­вих на­гра­да на так­ми­че­њи­ма у зе­мљи и дру­ге на­гра­де на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу Му­зич­ке омла­ди­не, одр­жа­ном у Бе­о­гра­ду 1998. го­ди­не.

На ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу „Bo­ris Chri­stoff“ у Со­фи­ји 2000. го­ди­не до­бит­ник је дру­ге на­гра­де жи­ри­ја као и спе­ци­јал­не на­гра­де за нај­бо­љу ин­тер­пре­та­ци­ју, у Па­до­ви на так­ми­че­њу „Iris Ada­mi Cor­ra­det­ti“ одр­жа­ном 2004. го­ди­не осво­ји­ла је спе­ци­јал­ну на­гра­ду, а на так­ми­че­њу „Ri­je­ka Bel­can­to“ у Ри­је­ци 2005. го­ди­не, тре­ће ме­сто.

Но­си­лац је на­гра­да из Фон­да „Да­ни­це Ма­сти­ло­вић“ за нај­бо­љег сту­ден­та со­ло пе­ва­ња, „Ани­те Ме­зе­то­ве“ за нај­бо­љег мла­дог опер­ског пе­ва­ча и „Би­сер­ка Цве­јић“ за нај­бо­љу сцен­ску лич­ност у 1997. го­ди­ни.

Го­ди­не 1997. до­би­ла је По­хва­лу На­род­ног по­зо­ри­шта за уло­гу Сме­то­на у опе­ри „Ана Бо­лен“, Г. До­ни­це­ти­ја, а 2008 го­ди­не. за уло­гу Шар­ло­те у Ма­сне­о­вој опе­ри „Вер­тер“. На­гра­ду УМУС–а за нај­бо­ље из­во­ђе­ње у 2008. го­ди­ни до­би­ла је за уло­гу Шар­ло­те.

Уче­ство­ва­ла је у из­во­ђе­њу ве­ли­ког бро­ја во­кал­но–ин­стру­мен­тал­них де­ла као што су Мо­цар­тов, Вер­ди­јев, Сен–Сан­сов, Су­пе­ов Ре­кви­јем, Ми­се Ба­ха, Бе­то­ве­на, Хајд­на, Ста­бат Ма­тер Пер­го­ле­зи­ја и Двор­жа­ка, Па­си­је и дру­гих. Из­ве­ла је мно­го­број­на де­ла срп­ских ком­по­зи­то­ра Љу­би­це Ма­рић, Мир­ја­не Жив­ко­вић, Де­ја­на Де­спи­ћа, Рај­ка Мак­си­мо­ви­ћа, Ду­ша­на Ра­ди­ћа, Ива­на Јев­ти­ћа и дру­гих.

Оства­ри­ла је са­рад­њу са ан­сам­бли­ма РТС–а, Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је, Ма­ке­дон­ске фил­хар­мо­ни­је и дру­гим. Го­сто­ва­ла је у Ита­ли­ји, Швај­цар­ској, Грч­кој, Ру­му­ни­ји,Бу­гар­ској, Ма­ђар­ској, Дан­ској, Нор­ве­шкој, Цр­ној Го­ри, Хр­ват­ској, Ма­ке­до­ни­ји, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни.

На опер­ским сце­на­ма је оства­ри­ла уло­ге Кар­мен у опе­ри „Кар­мен“ Ж.Би­зеа, Шар­ло­та - „Вер­тер“ Ж. Ма­снеа, у Вер­ди­је­вим опе­ра­ма Ацу­че­на - „Тру­ба­дур“, Ам­не­рис - „Аида“ , Ул­ри­ка - „Бал под ма­ска­ма“, Фе­не­на - „На­бу­ко“, Ма­да­ле­на - „Ри­го­ле­то“ као и Ла­у­ра - „Ђо­кон­да“ А. Пон­ки­је­ли, Јо­ка­ста - „Еди­пус Реx“ Стра­вин­ски, Ол­га - „Ев­ге­ни­је Оње­гин“ Чај­ков­ски и дру­ге.



Го­ра­на Ћур­гус ро­ђе­на је 1976. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. За­вр­ши­ла је Му­зич­ку шко­лу „Мо­кра­њац“, ди­пло­ми­ра­ла је 2000. го­ди­не на Фа­кул­те­ту му­зич­ке умет­но­сти у Бе­о­гра­ду. Ма­ги­стри­ра­ла је 2008. Стал­но је за­по­сле­на као со­ло хар­фист­ки­ња На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду од 2001.го­ди­не.

Ду­го­го­ди­шњи са­рад­ник је Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је, Сим­фо­ниј­ског ор­ке­стра РТС, Срп­ског на­род­ног по­зо­ри­шта, Вој­во­ђан­ског сим­фо­ниј­ског ор­ке­стра. Има бо­га­то из­во­ђач­ко ис­ку­ство кроз са­рад­њу са ан­сам­бли­ма: ГО „Ду­шан Ско­вран“, Бе­о­град­ски ан­самбл за но­ву му­зи­ку, New Mo­ment ан­самбл, Хор фла­у­та „Бе­о­град­ска Си­рин­га“, Acer­nus трио...

Низ го­ди­не са­ра­ђу­је са пр­ва­ки­њом Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду На­та­шом Јо­вић-Три­вић и кон­церт­мај­сто­ром ор­ке­стра Опе­ре На­род­ног по­зо­ри­шта Едит Ма­ке­дон­ском.

Члан је му­зич­ко-кон­цеп­ту­ал­не гру­пе „Se­cond­han­ders“ ко­ја те­сно са­ра­ђу­је са „Dah Te­a­trom“. Уче­ство­ва­ла је у про­јек­ти­ма: Пред­ста­ва за му­зи­ку (2009), Не­жно, не­жно, не­жни­је (2011), 6 (not so)easy pi­e­ces (2011), Ири­та­ци­је (2012), Три(п)би­на (2014).

На­сту­па­ла је на фе­сти­ва­ли­ма: Три­би­на ком­по­зи­то­ра, Бе­о­град­ски фе­сти­вал хар­фе, New Mo­ment Cam­pus, Ду­нав Фест Улм, Атин­ски лет­њи фе­сти­вал, Три­би­на скла­да­те­ља у Пу­ли, Но­во­го­ди­шњи фе­сти­вал у Со­фи­ји, In­fant fest, Фе­сти­вал Дах те­а­тра...

До­бит­ни­ца је на­гра­де „Злат­ни Ан­ђео“ за нај­пер­спек­тив­ни­јег мла­дог му­зи­ча­ра (1994), По­хва­ле На­род­ног по­зо­ри­шта за из­у­зет­не ре­зул­та­те у ра­ду (2008).

Аутор и из­во­ђач му­зи­ке за до­ку­мен­тар­ни филм Ма­ри­је Ро­дић „Уто­чи­ште“ (2011), ко­а­у­тор му­зич­ко-ли­ков­не ра­ди­о­ни­це, у окви­ру умет­нич­ког про­гра­ма La­ke Fe­sta, „De­sti­la­ci­ja“, за ко­ри­сни­ке услу­га ЈУ „Ко­ман­ски мост“, у Под­го­ри­ци (2013).

Ор­га­ни­за­тор и во­ди­тељ ра­ди­о­ни­це у Кли­ни­ци за не­у­ро­ло­ги­ју и пси­хи­ја­три­ју за де­цу и омла­ди­ну, Бе­о­град, под по­кро­ви­тељ­ством Се­кре­та­ри­ја­та за кул­ту­ру гра­да Бе­о­гра­да (2013-2015).



Ма­ри­ја Ла­зић је ро­ђе­на у Бе­о­гра­ду 1980. го­ди­не, где је за­вр­ши­ла Сред­њу му­зич­ку шко­лу „Јо­сип Сла­вен­ски“ 1999. и ди­пло­ми­ра­ла на Фа­кул­те­ту му­зич­ке умет­но­сти 2003. го­ди­не у кла­си проф. Љу­би­ше Пе­тру­шев­ског. Спе­ци­ја­ли­зи­ра­ла је 2013. го­ди­не у кла­си про­фе­со­ра Дра­га­на Ла­зи­ћа.

У то­ку шко­ло­ва­ња осво­ји­ла је ве­ли­ки број пр­вих и спе­ци­јал­них на­гра­да на Ре­пу­блич­ким и Са­ве­зним так­ми­че­њи­ма, а 1997. је про­гла­ше­на Ла­у­ре­а­том Смо­тре та­ле­на­та у Срем­ским Кар­лов­ци­ма у ка­те­го­ри­ји ду­вач­ких ин­стру­ме­на­та. Као члан ду­вач­ког три­ја 2001. го­ди­не, осво­ји­ла је Пр­ву на­гра­ду на Ре­пу­блич­ком так­ми­че­њу у Бе­о­гра­ду и исте го­ди­не до­би­ла сти­пен­ди­ју за ИСА у Аустри­ји где је одр­жа­ла ве­ли­ки број кон­це­ра­та (у Бе­чу, Се­ме­рин­гу, Рај­хе­нау, Ба­де­ну).

На­сту­па­ла је са ор­ке­стри­ма „Гу­да­чи св. Ђор­ђа“, „Pro clas­si­ca“, До­мом вој­ске „Ста­ни­слав Би­нич­ки“, РТС-ом и сни­ма­ла за по­тре­бе Ра­ди­ја и Те­ле­ви­зи­је Ср­би­је.

Го­ди­не 2002. са ко­ле­гом Стан­ком Ма­ди­ћем, уз прат­њу Сим­фо­ниј­ског ор­ке­стра РТС, из­ве­ла је Ба­хов ду­пли кон­церт за ви­о­ли­ну и обоу. Исте го­ди­не са ко­ле­ги­ни­цом Ксе­ни­јом Зе­че­вић по­ме­ну­ти кон­церт из­ве­ла је ви­ше пу­та на тур­не­ји по Ср­би­ји уз прат­њу ка­мер­ног ор­ке­стра „Pro clas­si­ca“.

Го­ди­не 2013. го­ди­не на­сту­па­ла је на Фе­сти­ва­лу мла­дих ком­по­зи­то­ра „Ко­ма“, 2014.го­ди­не са ду­вач­ким квин­те­том на кон­церт­ном пред­ста­вља­њу му­зи­ко­ло­шких из­да­ња ФМУ.

Го­ди­не 2014. го­ди­не са ко­ле­га­ма Мла­де­ном Ђор­ђе­ви­ћем и Дра­га­ном Ла­зи­ћем уз прат­њу ор­ке­стра До­ма вој­ске „Ста­ни­слав Би­нич­ки“ сви­ра­ла је Те­ле­ма­нов кон­церт за пи­ко­ло тру­бу и две обое.

Уса­вр­ша­ва­ла се код Кла­у­са Ли­ен­бац­хе­ра и Ал­фа Нил­со­на.

Члан је Ор­ке­стра Ца­ме­ра­та Сер­би­ца од 2006.го­ди­не и стал­но за­по­сле­на у ор­ке­стру Опе­ре у На­род­ном по­зо­ри­шту у Бе­о­гра­ду од 2003. го­ди­не до да­нас. Ак­тив­но се ба­ви ак­тив­но се ба­ви про­на­ла­же­њем но­вих бо­ја и му­зич­ких из­ра­за у окви­ру дуа (обоа и хар­фа) са ко­ле­ги­ни­цом Го­ра­ном Ћур­гус.



Ја­сми­на Ми­ма Вр­ба­нић ро­ђе­на је 1982. го­ди­не у Бе­о­гра­ду, где је за­вр­ши­ла ви­о­лон­че­ло у кла­си проф. Дра­га­не Ђор­ђе­вић Су­зу­ки, на Фа­кул­те­ту му­зич­ке умет­но­сти.

Од 2005. го­ди­не ра­ди као стал­ни члан Ор­ке­стра На­род­ног по­зо­ри­шта на ме­сту за­ме­ни­ка во­ђе де­о­ни­це. Као са­мо­стал­ни умет­ник на­сту­па и сни­ма, ши­ром зе­мље и у ино­стран­ству. Са са­ста­вом „Duo Mo­de­ra­to“ има из­да­та три ЦД-а.

Члан је и аран­жер ви­о­лон­че­ло са­ста­ва „Mi­sti­ka cel­lo“ и гу­дач­ког квар­те­та „Mo­sa­ic“.



Сло­бо­дан Ми­ли­во­је­вић ро­ђен је 1980. го­ди­не у Кни­ну. Ди­пло­ми­рао је кла­сич­ну ги­та­ру са нај­ви­шом оце­ном на Фа­кул­те­ту му­зич­ке умет­но­сти у Бе­о­гра­ду у кла­си проф. Ср­ђа­на То­ши­ћа. Добив­ши пу­ну сти­пен­ди­ју од Ин­ди­ја­на Уни­вер­зи­те­та у Блу­минг­то­ну (In­di­a­na Sta­ta­te Uni­ver­sity Bloo-ming­ton USA) за­вр­ша­ва ги­та­ри­стич­ки про­грам нај­ви­шег сте­пе­на пост­ди­плом­ске кон­церт­не прак­се ‒пре­сти­жну Ар­тист ди­пло­му, ра­де­ћи са проф.Ер­не­стом Би­те­ти­јем ре­пер­то­ар за ги­та­ру из пе­ри­о­да де­вет­на­е­стог и два­де­се­тог ве­ка, док је ин­тер­пре­та­ци­ју ре­пер­то­а­ра из ре­не­сан­се и ба­ро­ка, као и тран­скрип­ци­је де­ла Џ.Да­у­лен­да, Р.Ви­зеа, С.Л.Вај­са и Ј.С.Ба­ха за ги­та­ру учио код Нај­џе­ла Нор­та.Док­тор­ске умет­нич­ке сту­ди­је Сло­бо­дан за­вр­ша­ва 2015. го­ди­не на Фа­кул­те­ту му­зич­ке умет­но­сти у Бе­о­гра­ду.

До­бит­ник је пр­ве на­гра­де на де­се­том Ла­ти­но‒аме­рич­ком так­ми­че­њу (Com­pe­ti­tion in the Per­for­man­ce of Mu­sic from Spain and La­tin Ame­ri­ca 2007), а исте го­ди­не осва­ја пр­ву на­гра­ду и на так­ми­че­њу „In­di­a­na­po­lis Mu­si­ca­le“.

Умет­нич­ка ак­тив­ност Сло­бо­да­на Ми­ли­во­је­ви­ћа об­у­хва­та низ со­ли­стич­ких кон­це­ра­та и ре­си­та­ла ши­ром Ср­би­је, као и у ино­стран­ству (Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, Цр­на Го­ра, САД, Нор­ве­шка). Ње­гов ре­пер­то­ар об­у­хва­та ве­ли­ки број де­ла у ра­спо­ну од ре­не­сан­се до му­зи­ке два­де­се­тог ве­ка. Ак­ти­ван је и као камер­ни му­зи­чар, а за­па­же­не кон­цер­те оства­ру­је у ги­тар­ском триу „Ами­кус“ за­јед­но са ги­та­ри­сти­ма О.Гр­ча­ком и М.Ја­њи­ћем.

Као из­во­ђач, члан жи­ри­ја и пре­да­вач ре­дов­но уче­ству­је на нај­зна­чај­ни­јим ги­тар­ским фе­сти­ва­ли­ма у земљи и ре­ги­о­ну (Ги­тар арт фе­сти­вал у Бе­о­гра­ду, Мла­ди вир­ту­оз у Бе­о­гра­ду, Ги­тар опен фе­сти­вал у Субо­ти­ци, Вој­во­ђан­ски фе­сти­вал кла­сич­не ги­та­ре у Но­вом Са­ду, Лет­њи ги­тар арт фе­сти­вал у Хер­цег Новом...)

Упо­ре­до са из­во­ђач­ком де­лат­но­шћу ба­ви се и пе­да­го­шким ра­дом. Од 2005. до 2008. го­ди­не ра­дио је као аси­стент на Ин­ди­ја­на Уни­вер­зи­те­ту у Блу­минг­то­ну, од 2006. до 2008. го­ди­не као хо­но­рар­ни про­фе­сор на Френ­клин ко­ле­џу у Ин­ди­ја­на­по­ли­су.

Тре­нут­но је про­фе­сор ги­та­ре у му­зич­кој шко­ли „Јо­сип Сла­вен­ски“ у Бе­о­гра­ду.



ДУ­ШИ­ЦА БЛА­ЖЕ­НО­ВИЋ, ви­о­ли­на, ро­ђе­на је 1983. го­ди­не у Бе­о­гра­ду. Ни­жу и Сред­њу му­зич­ку шко­лу „Др. В. Вуч­ко­вић“ за­вр­ши­ла је у кла­си проф. Б. Јак­шић-Ни­ко­лић, осво­јив­ши низ на­гра­да на до­ма­ћим и стра­ним так­ми­че­њи­ма. Го­ди­не 1999. упи­са­ла је сту­ди­је ви­о­ли­не на ФМУ у Бе­о­гра­ду у кла­си проф. М. Јо­ка­но­вић.

За то вре­ме са­ра­ђи­ва­ла је са ор­ке­стри­ма као што су: Ан­самбл „Ар­те“, Ме­ђу­на­род­ни про­је­кат „Сим­фо­ниј­ски ор­ке­стар ју­го­и­сточ­не Евро­пе“ са се­ди­штем у Ско­пљу, Омла­дин­ски ор­ке­стар „Youth Euro­pian So­lo­ists“, и дру­гим. Оства­ри­ла је низ со­ли­стич­ких кон­це­ра­та у са­ла­ма као што су дво­ра­на КНУ, Са­ла Бе­о­град­ске фил­хар­мо­ни­је, Скуп­шти­на гра­да, Га­ле­ри­ја СА­НУ, Па­ви­љон Цви­је­та Зу­зо­рић, Би­бли­о­те­ка гра­да Бе­о­гра­да, Гу­ар­не­ри­ус, Кул­тур­ни цен­тар Бе­о­гра­да, као и у са­ла­ма ско­ро свих ве­ћих гра­до­ва на­шег ре­ги­о­на.

По­ха­ђа­ла је мај­стор­ске кур­се­ве из обла­сти со­ли­стич­ког и ка­мер­ног му­зи­ци­ра­ња код Д. Ми­хај­ло­ви­ћа, В. Стан­ко­вић, Р. Си­мо­ви­ћа, М. Мин­че­ва, Г. Гул­де, М. Гло­де­а­ну и мно­гих дру­гих. Ди­пло­ми­ра­ла је 2004. го­ди­не, и исте го­ди­не упи­са­ла пост­ди­плом­ске сту­ди­је у кла­си проф. М. Шпен­глер.

Од 2003. го­ди­не је за­по­сле­на у На­род­ном по­зо­ри­шту као члан ор­ке­стра Опе­ре. Че­сто са­ра­ђу­је и са Сим­фо­ниј­ским ор­ке­стром РТС-а, ор­ке­стром Опе­ре и Те­а­тра „Ma­dle­ni­a­num“, Сим­фо­ниј­ским ор­ке­стром из Под­го­ри­це, Ан­сам­блом „Ме­та­мор­фо­зис“, Гу­да­чи­ма Св. Ђор­ђа и ор­ке­стром „Но­ва бе­о­град­ска опе­ра".

Ак­тив­на је на по­љу ка­мер­не му­зи­ке, на­ро­чи­то у окви­ру гу­дач­ког квар­те­та и кла­вир­ског три­ја, на­сту­па­ју­ћи на мно­гим фе­сти­ва­ли­ма као сто су „Ko­tor art", „A tem­po“, „Espre­si­vo“, „Bu­dva grad te­a­tar“, „Ko­ma“, „Tri­bi­na kom­po­zi­to­ra“ i „Harp con­nec­tion“.

Ма­ги­стри­ра­ла је 2010. го­ди­не, до­бив­ши на­гра­ду из фон­да „М. Ми­хај­ло­вић“ за нај­бо­љег студ­нен­та пост­ди­плом­ских сту­ди­ја.

По­след­њи­их не­ко­ли­ко го­ди­на се ба­ви сви­ра­њем на исто­риј­ским ин­стру­мен­ти­ма, про­у­ча­ва­ју­ци ком­по­зи­то­ре пре­вас­ход­но ба­рок­не епо­хе, на­сту­па­ју­ћи у окви­ру „Бе­о­град­ске ба­рок­не ака­де­ми­је“ и са ан­сам­блом „Бе­о­град­ски ба­рок­ни со­ли­сти“.

Тре­нут­но је на за­вр­шној го­ди­ни док­тор­ских сту­ди­ја на ФМУ у Бе­о­гра­ду.



Алек­сан­дар Ру­жи­чић ро­ђен је у Чач­ку 1974. го­ди­не.

За­вр­шио је Ни­жу му­зич­ку шко­лу „др Во­ји­слав Вуч­ко­вић“ у Чач­ку у кла­си проф. Ка­ро­ља Ма­ро­чи­ка, а Сред­њу му­зич­ку шко­лу „Сте­ван Сто­ја­но­вић – Мо­кра­њац“ у Кра­ље­ву у кла­си истог про­фе­со­ра 1993. го­ди­не. Основ­не сту­ди­је фла­у­те је ди­пло­ми­рао 2002. го­ди­не у кла­си проф. Ми­о­дра­га Азањ­ца на Фа­кул­те­ту му­зич­ке умет­но­сти у Бе­о­гра­ду где за­вр­ша­ва и спе­ци­ја­ли­стич­ке сту­ди­је ка­мер­не му­зи­ке 2010. го­ди­не у кла­си проф. Го­ра­на Ма­рин­ко­ви­ћа.

Иза­бран у зва­ње умет­нич­ког са­рад­ни­ка на ФИ­ЛУМ–у 2012. го­ди­не. Тре­нут­но је сту­дент дру­ге го­ди­не док­тор­ских сту­ди­ја ка­мер­не му­зи­ке.

Ра­дио је као на­став­ник фла­у­те у му­зич­ким шко­ла­ма „Вла­ди­мир Ђор­ђе­вић“ и „Пе­тар Ко­њо­вић“ у Бе­о­гра­ду, про­фе­сор фла­у­те у му­зич­кој шко­ли „Др Во­ји­слав Вуч­ко­вић“ у Чач­ку и умет­нич­ки са­рад­ник на ФИ­ЛУМ Кра­гу­је­вац.

У Ор­ке­стру Опе­ре и ба­ле­та На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду је сви­рао као дру­ги фла­у­ти­ста, у Сим­фо­ниј­ском ор­ке­стру РТС–а као со­ло фла­у­ти­ста и со­ло пи­ко­ло фла­у­ти­ста, за­тим у Опе­ри и те­а­тру Ma­dle­ni­a­num, По­зо­ри­шту на Те­ра­зи­ја­ма.

Са­ра­ђи­вао је са еми­нент­ним ди­ри­ген­ти­ма: Јо­ван Ша­ји­но­вић, Ма­у­ри­цио Аре­на, Ва­ле­ри­ји По­љан­ски, Зу­бин Мех­та, Ју­ри­ји Али­јев, Џу­ли­јан Реј­нолдс, Ро­бер­то Га­то, Вла­ди­мир Крањ­че­вић, Ан­гел Шу­рев, Ми­лен На­чев, Деј­вид Пор­се­лајн, Ано­ни­ја Џој Вил­сон, Луц Ке­лер, Мла­ден Ја­гушт , Бо­јан Су­ђић, Стан­ко Јо­ва­но­вић и мно­гим дру­ги.

Го­сто­вао је као со­ло фла­у­ти­ста Бал­кан­ске фил­хар­мо­ни­је у Са­ра­је­ву, со­ло pi­ko­lo–fla­u­ti­sta Ин­тер­на­ци­о­нал­ног ор­ке­стра у Мон­фал­ко­неу, Ита­ли­ја, про­је­кат Me­dea, so­lo pi­ko­lo fla­u­ti­sta Ин­тер­на­ци­о­нал­ног ор­ке­стра у Го­ри­ци, Ита­ли­ја, so­lo pi­ko­lo–fla­u­ti­sta Др­жав­ног ор­ке­стра Ре­пу­бли­ке Ки­пар.

Уса­вр­ша­вао се и код вр­сних пе­да­го­га и умет­ни­ка као што су: Ја­нош Ба­линт, Ире­на Гра­фе­на­у­ер, Ми­шел Де­бост, Та­део Ко­е­љо, Има­нуел Па­ји, Ни­ко­ло Ма­цан­ти, Де­јан Га­врић.

Члан је асо­ци­ја­ци­је фла­у­ти­ста “Ми­о­драг Аза­њац “ од ње­ног осни­ва­ња. Члан је Хо­ра фла­у­та “Си­ринкс” чи­ји је умет­нич­ки ру­ко­во­ди­лац Бра­ти­слав Ђу­рић. Је­дан је од осни­ва­ча триа VIL­LE. Го­во­ри и пи­ше ен­гле­ски је­зик, слу­жи се ита­ли­јан­ским је­зи­ком.











Име

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 Изложбе Концерти Промоције Скупови Трибине фотографије
false
ltr
item
Универзитетска галерија у Крагујевцу: Концерт „Мистична шума Вила Лобоса“
Концерт „Мистична шума Вила Лобоса“
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvefw1ZFpVsQGEhW7Nhb-jPlWEc9EvZnnEU5y0DkAQff00lChT4h6cV_YxUUGyMlhbP7wCd6bN1wNYQiaHDqbL5g5fiNSyPfCp5PLLt-OcGjF3AbI-5wl6USYuTEBE5qHfXysKy1fANGk/s640/6+poster.jpg
https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvefw1ZFpVsQGEhW7Nhb-jPlWEc9EvZnnEU5y0DkAQff00lChT4h6cV_YxUUGyMlhbP7wCd6bN1wNYQiaHDqbL5g5fiNSyPfCp5PLLt-OcGjF3AbI-5wl6USYuTEBE5qHfXysKy1fANGk/s72-c/6+poster.jpg
Универзитетска галерија у Крагујевцу
http://www.galerija.kg.ac.rs/2017/06/blog-post.html
http://www.galerija.kg.ac.rs/
http://www.galerija.kg.ac.rs/
http://www.galerija.kg.ac.rs/2017/06/blog-post.html
true
2368439889238302432
UTF-8
Није пронађен ниједан чланак ВИДИ СВЕ Прочитај више Одговори Прекини одговор Обриши By Почетна СТРАНЕ ЧЛАНЦИ Види све ПРЕПОРУЧЕНО ОЗНАКА АРХИВА SEARCH СВИ ЧЛАНЦИ Није пронађен ниједан чланак који одговара вашем захтеву Back Home Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сада 1 минут пре $$1$$ minutes ago 1 сат раније $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago више од 5 седмица пре Пратиоци Прати Овај садржај је премијум Молим Вас да поделите да бисте откључали садржај Копирај цео код Селектуј цео код Сви кодови су копирани Не можете копирати цео код, молимо вас да притиснете [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) да бисте копирали