У Универзитетској галерији, 6. јуна 2017. године одржан је концерт у сарадњи са Музичко оперско театарском организацијом (МОТО)
Чланови удружења МОТО надахнутим извођењем музичко оперског репертоара, показали су високи ниво професионалног приступа савременим трендовима у музици и да са пуно ентузијазма промовишу српске и светске уметничке вредности.
Учесници концерта:
Наташа Јовић Тривић, мецосопран
Јована Радовановић, клавир
Слободан Миливојевић, гитара
Горана Ћургус, харфа
Александар Ружичић, флаута
Марија Лазић, обоа
Иван Стаменковић, алт саксофон
Душица Блаженовић, виолина
Милица Михаиловић, виола
Јулија Бал, клавир
Јасмина Врбанић, виолончело
Удружење МОТО музичко оперско театарска организација је основана у септембру 2015. године и има за циљ да промовише класичну музику, оперу и театар, приближи их сваком човеку и високу уметност учини доступну свим људима. Чланови удружења су афирмисани у областима музике, опере и театра. Својим биографијама гарантују висок квалитет програма, а наступали су на великим светским сценама и фестивалима у земљи и иностранству, сарађивали са еминентним уметницима и усавршавали своје вештине у значајним институцијама код нас и у свету. Удружење је окупило уметнике да својим знањем и умећем, допринесу развоју културе и уметности код нас, раде са младим људима, прате савремене трендове и промовишу српске и светске уметничке вредности. Посебну пажњу посвећујемо раду са маргинализованим групама, особама са инвалидитетом, деци без родитељског старања, старим и немоћним лицима као и свим осталим групама који због својих здравствених или других проблема не могу да учествују у друштвеном и културном животу.
Биографије учесника:
ЈОВАНА РАДОВАНОВИЋ рођена је у Крагујевцу 1985. године. У родном граду је стекла основно и средње музичко образовање у музичкој школи „др Милоје Милојевић“ у класи професорке Наталије Томић.
Образовање наставља на Националној Музичкој Академији Украјине „П. И. Чајковски“ у Кијеву у класи ванредног професора Јурија Кота које завршава 2007. године са највишим оценама. Исте године уписује мастер студије и завршава их 2008. године. Од стручне комисије Националне Музичке Академије Украјине добија препоруку за уписивање највишег степена студија за извођачке уметности - клавир, које је 2011. године и завршила. Своје професионално свирачко усавршавање наставља у октобру 2014. године када уписује докторске студије у области камерне музике на Факултету музичких уметности у Београду, у класи професорке Зорице Ћетковић.
Педагошку каријеру је започела 2008. године у Музичкој школи „др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу где је током шест година са ученицима остварила завидне резултате на републичким и међународним такмичењима (око 50 награда, углавном специјалних и првих). Педагошку делатност од 2010. године шири и наставља на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу где сада предаје у звању доцента за ужу уметничку област Клавир.
Добитница је значајних награда на бројним домаћим и интернационалним такмичењима у Србији и иностранству (Италија, Швајцарска) у солистичким категоријама и као члан камерних ансамбала. Сарађивала је са признатим и еминентним пијанистима и музичким педагозима као што су: Јуриј Кот (Украјина), Валериј Сигаљевич (Француска), Ирина Алексејчук (Украјина), Жења Аубакирова (Казахстан), Иван Кучер (Украјина). Уметничку каријеру активно гради како на простору Србије тако и у иностранству. Наступала је у Македонији, Украјини, Француској, Белгији, Луксембургу, Немачкој, Кипру, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Наступала је са оркестром „Уједињени гудачи Србије“ и солистом Матејом Маринковићем-виолина, као и на фестивалу „Musica Sete 2013“ у Француској са Orchestre de Chambre United Strings of Europe, Royal Academy of London и са солистом Љубишом Јовановићем-флаута, под диригентском палицом Franc Fontcouberte (Француска).
Наташа Јовић Тривић, првакиња Опере Народног позоришта у Београду, рођена је у Бањалуци где је завршила нижу и средњу музичку школу.
Године 1992. уписала је Факултет музичке уметности, одсек соло-певање, у класи проф. Радмиле Бакочевић у чијој је класи дипломирала 1996. године и магистрирала 1999. године.
Од 1994. до 1996. године била је члан Оперског студија Народног позоришта у Београду. Стални члан Опере Народног позоришта је постала 1997. године. Добитник је неколико првих награда на такмичењима у земљи и друге награде на међународном такмичењу Музичке омладине, одржаном у Београду 1998. године.
На међународном такмичењу „Boris Christoff“ у Софији 2000. године добитник је друге награде жирија као и специјалне награде за најбољу интерпретацију, у Падови на такмичењу „Iris Adami Corradetti“ одржаном 2004. године освојила је специјалну награду, а на такмичењу „Rijeka Belcanto“ у Ријеци 2005. године, треће место.
Носилац је награда из Фонда „Данице Мастиловић“ за најбољег студента соло певања, „Аните Мезетове“ за најбољег младог оперског певача и „Бисерка Цвејић“ за најбољу сценску личност у 1997. години.
Године 1997. добила је Похвалу Народног позоришта за улогу Сметона у опери „Ана Болен“, Г. Доницетија, а 2008 године. за улогу Шарлоте у Маснеовој опери „Вертер“. Награду УМУС–а за најбоље извођење у 2008. години добила је за улогу Шарлоте.
Учествовала је у извођењу великог броја вокално–инструменталних дела као што су Моцартов, Вердијев, Сен–Сансов, Супеов Реквијем, Мисе Баха, Бетовена, Хајдна, Стабат Матер Перголезија и Дворжака, Пасије и других. Извела је многобројна дела српских композитора Љубице Марић, Мирјане Живковић, Дејана Деспића, Рајка Максимовића, Душана Радића, Ивана Јевтића и других.
Остварила је сарадњу са ансамблима РТС–а, Београдске филхармоније, Македонске филхармоније и другим. Гостовала је у Италији, Швајцарској, Грчкој, Румунији,Бугарској, Мађарској, Данској, Норвешкој, Црној Гори, Хрватској, Македонији, Босни и Херцеговини.
На оперским сценама је остварила улоге Кармен у опери „Кармен“ Ж.Бизеа, Шарлота - „Вертер“ Ж. Маснеа, у Вердијевим операма Ацучена - „Трубадур“, Амнерис - „Аида“ , Улрика - „Бал под маскама“, Фенена - „Набуко“, Мадалена - „Риголето“ као и Лаура - „Ђоконда“ А. Понкијели, Јокаста - „Едипус Реx“ Стравински, Олга - „Евгеније Оњегин“ Чајковски и друге.
Горана Ћургус рођена је 1976. године у Београду. Завршила је Музичку школу „Мокрањац“, дипломирала је 2000. године на Факултету музичке уметности у Београду. Магистрирала је 2008. Стално је запослена као соло харфисткиња Народног позоришта у Београду од 2001.године.
Дугогодишњи сарадник је Београдске филхармоније, Симфонијског оркестра РТС, Српског народног позоришта, Војвођанског симфонијског оркестра. Има богато извођачко искуство кроз сарадњу са ансамблима: ГО „Душан Сковран“, Београдски ансамбл за нову музику, New Moment ансамбл, Хор флаута „Београдска Сиринга“, Acernus трио...
Низ године сарађује са првакињом Опере Народног позоришта у Београду Наташом Јовић-Тривић и концертмајстором оркестра Опере Народног позоришта Едит Македонском.
Члан је музичко-концептуалне групе „Secondhanders“ која тесно сарађује са „Dah Teatrom“. Учествовала је у пројектима: Представа за музику (2009), Нежно, нежно, нежније (2011), 6 (not so)easy pieces (2011), Иритације (2012), Три(п)бина (2014).
Наступала је на фестивалима: Трибина композитора, Београдски фестивал харфе, New Moment Campus, Дунав Фест Улм, Атински летњи фестивал, Трибина складатеља у Пули, Новогодишњи фестивал у Софији, Infant fest, Фестивал Дах театра...
Добитница је награде „Златни Анђео“ за најперспективнијег младог музичара (1994), Похвале Народног позоришта за изузетне резултате у раду (2008).
Аутор и извођач музике за документарни филм Марије Родић „Уточиште“ (2011), коаутор музичко-ликовне радионице, у оквиру уметничког програма Lake Festa, „Destilacija“, за кориснике услуга ЈУ „Комански мост“, у Подгорици (2013).
Организатор и водитељ радионице у Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, Београд, под покровитељством Секретаријата за културу града Београда (2013-2015).
Марија Лазић је рођена у Београду 1980. године, где је завршила Средњу музичку школу „Јосип Славенски“ 1999. и дипломирала на Факултету музичке уметности 2003. године у класи проф. Љубише Петрушевског. Специјализирала је 2013. године у класи професора Драгана Лазића.
У току школовања освојила је велики број првих и специјалних награда на Републичким и Савезним такмичењима, а 1997. је проглашена Лауреатом Смотре талената у Сремским Карловцима у категорији дувачких инструмената. Као члан дувачког трија 2001. године, освојила је Прву награду на Републичком такмичењу у Београду и исте године добила стипендију за ИСА у Аустрији где је одржала велики број концерата (у Бечу, Семерингу, Рајхенау, Бадену).
Наступала је са оркестрима „Гудачи св. Ђорђа“, „Pro classica“, Домом војске „Станислав Бинички“, РТС-ом и снимала за потребе Радија и Телевизије Србије.
Године 2002. са колегом Станком Мадићем, уз пратњу Симфонијског оркестра РТС, извела је Бахов дупли концерт за виолину и обоу. Исте године са колегиницом Ксенијом Зечевић поменути концерт извела је више пута на турнеји по Србији уз пратњу камерног оркестра „Pro classica“.
Године 2013. године наступала је на Фестивалу младих композитора „Кома“, 2014.године са дувачким квинтетом на концертном представљању музиколошких издања ФМУ.
Године 2014. године са колегама Младеном Ђорђевићем и Драганом Лазићем уз пратњу оркестра Дома војске „Станислав Бинички“ свирала је Телеманов концерт за пиколо трубу и две обое.
Усавршавала се код Клауса Лиенбацхера и Алфа Нилсона.
Члан је Оркестра Цамерата Сербица од 2006.године и стално запослена у оркестру Опере у Народном позоришту у Београду од 2003. године до данас. Активно се бави активно се бави проналажењем нових боја и музичких израза у оквиру дуа (обоа и харфа) са колегиницом Гораном Ћургус.
Јасмина Мима Врбанић рођена је 1982. године у Београду, где је завршила виолончело у класи проф. Драгане Ђорђевић Сузуки, на Факултету музичке уметности.
Од 2005. године ради као стални члан Оркестра Народног позоришта на месту заменика вође деонице. Као самостални уметник наступа и снима, широм земље и у иностранству. Са саставом „Duo Moderato“ има издата три ЦД-а.
Члан је и аранжер виолончело састава „Mistika cello“ и гудачког квартета „Mosaic“.
Слободан Миливојевић рођен је 1980. године у Книну. Дипломирао је класичну гитару са највишом оценом на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Срђана Тошића. Добивши пуну стипендију од Индијана Универзитета у Блумингтону (Indiana Statate University Bloo-mington USA) завршава гитаристички програм највишег степена постдипломске концертне праксе ‒престижну Артист диплому, радећи са проф.Ернестом Битетијем репертоар за гитару из периода деветнаестог и двадесетог века, док је интерпретацију репертоара из ренесансе и барока, као и транскрипције дела Џ.Дауленда, Р.Визеа, С.Л.Вајса и Ј.С.Баха за гитару учио код Најџела Норта.Докторске уметничке студије Слободан завршава 2015. године на Факултету музичке уметности у Београду.
Добитник је прве награде на десетом Латино‒америчком такмичењу (Competition in the Performance of Music from Spain and Latin America 2007), а исте године осваја прву награду и на такмичењу „Indianapolis Musicale“.
Уметничка активност Слободана Миливојевића обухвата низ солистичких концерата и реситала широм Србије, као и у иностранству (Босна и Херцеговина, Црна Гора, САД, Норвешка). Његов репертоар обухвата велики број дела у распону од ренесансе до музике двадесетог века. Активан је и као камерни музичар, а запажене концерте остварује у гитарском триу „Амикус“ заједно са гитаристима О.Грчаком и М.Јањићем.
Као извођач, члан жирија и предавач редовно учествује на најзначајнијим гитарским фестивалима у земљи и региону (Гитар арт фестивал у Београду, Млади виртуоз у Београду, Гитар опен фестивал у Суботици, Војвођански фестивал класичне гитаре у Новом Саду, Летњи гитар арт фестивал у Херцег Новом...)
Упоредо са извођачком делатношћу бави се и педагошким радом. Од 2005. до 2008. године радио је као асистент на Индијана Универзитету у Блумингтону, од 2006. до 2008. године као хонорарни професор на Френклин колеџу у Индијанаполису.
Тренутно је професор гитаре у музичкој школи „Јосип Славенски“ у Београду.
ДУШИЦА БЛАЖЕНОВИЋ, виолина, рођена је 1983. године у Београду. Нижу и Средњу музичку школу „Др. В. Вучковић“ завршила је у класи проф. Б. Јакшић-Николић, освојивши низ награда на домаћим и страним такмичењима. Године 1999. уписала је студије виолине на ФМУ у Београду у класи проф. М. Јокановић.
За то време сарађивала је са оркестрима као што су: Ансамбл „Арте“, Међународни пројекат „Симфонијски оркестар југоисточне Европе“ са седиштем у Скопљу, Омладински оркестар „Youth Europian Soloists“, и другим. Остварила је низ солистичких концерата у салама као што су дворана КНУ, Сала Београдске филхармоније, Скупштина града, Галерија САНУ, Павиљон Цвијета Зузорић, Библиотека града Београда, Гуарнериус, Културни центар Београда, као и у салама скоро свих већих градова нашег региона.
Похађала је мајсторске курсеве из области солистичког и камерног музицирања код Д. Михајловића, В. Станковић, Р. Симовића, М. Минчева, Г. Гулде, М. Глодеану и многих других. Дипломирала је 2004. године, и исте године уписала постдипломске студије у класи проф. М. Шпенглер.
Од 2003. године је запослена у Народном позоришту као члан оркестра Опере. Често сарађује и са Симфонијским оркестром РТС-а, оркестром Опере и Театра „Madlenianum“, Симфонијским оркестром из Подгорице, Ансамблом „Метаморфозис“, Гудачима Св. Ђорђа и оркестром „Нова београдска опера".
Активна је на пољу камерне музике, нарочито у оквиру гудачког квартета и клавирског трија, наступајући на многим фестивалима као сто су „Kotor art", „A tempo“, „Espresivo“, „Budva grad teatar“, „Koma“, „Tribina kompozitora“ i „Harp connection“.
Магистрирала је 2010. године, добивши награду из фонда „М. Михајловић“ за најбољег студнента постдипломских студија.
Последњиих неколико година се бави свирањем на историјским инструментима, проучавајуци композиторе превасходно барокне епохе, наступајући у оквиру „Београдске барокне академије“ и са ансамблом „Београдски барокни солисти“.
Тренутно је на завршној години докторских студија на ФМУ у Београду.
Александар Ружичић рођен је у Чачку 1974. године.
Завршио је Нижу музичку школу „др Војислав Вучковић“ у Чачку у класи проф. Кароља Марочика, а Средњу музичку школу „Стеван Стојановић – Мокрањац“ у Краљеву у класи истог професора 1993. године. Основне студије флауте је дипломирао 2002. године у класи проф. Миодрага Азањца на Факултету музичке уметности у Београду где завршава и специјалистичке студије камерне музике 2010. године у класи проф. Горана Маринковића.
Изабран у звање уметничког сарадника на ФИЛУМ–у 2012. године. Тренутно је студент друге године докторских студија камерне музике.
Радио је као наставник флауте у музичким школама „Владимир Ђорђевић“ и „Петар Коњовић“ у Београду, професор флауте у музичкој школи „Др Војислав Вучковић“ у Чачку и уметнички сарадник на ФИЛУМ Крагујевац.
У Оркестру Опере и балета Народног позоришта у Београду је свирао као други флаутиста, у Симфонијском оркестру РТС–а као соло флаутиста и соло пиколо флаутиста, затим у Опери и театру Madlenianum, Позоришту на Теразијама.
Сарађивао је са еминентним диригентима: Јован Шајиновић, Маурицио Арена, Валерији Пољански, Зубин Мехта, Јурији Алијев, Џулијан Рејнолдс, Роберто Гато, Владимир Крањчевић, Ангел Шурев, Милен Начев, Дејвид Порселајн, Анонија Џој Вилсон, Луц Келер, Младен Јагушт , Бојан Суђић, Станко Јовановић и многим други.
Гостовао је као соло флаутиста Балканске филхармоније у Сарајеву, соло pikolo–flautista Интернационалног оркестра у Монфалконеу, Италија, пројекат Medea, solo pikolo flautista Интернационалног оркестра у Горици, Италија, solo pikolo–flautista Државног оркестра Републике Кипар.
Усавршавао се и код врсних педагога и уметника као што су: Јанош Балинт, Ирена Графенауер, Мишел Дебост, Тадео Коељо, Имануел Паји, Николо Мацанти, Дејан Гаврић.
Члан је асоцијације флаутиста “Миодраг Азањац “ од њеног оснивања. Члан је Хора флаута “Сиринкс” чији је уметнички руководилац Братислав Ђурић. Један је од оснивача триа VILLE. Говори и пише енглески језик, служи се италијанским језиком.