У Универзитетској галерији у Крагујевцу у петак 23. марта 2018. године, одржано је предавање на тему „Да ли је постојала југословенска књижевност?“.
Предавање је одржала Адријана Марчетић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду чији су радови објављени у већини домаћих часописа који се баве проучавањем опште књижевности.
Професор доктор Адријана Марчетић предаје на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности и држи курсеве о компаративној књижевности, наратологији и Прустовом роману.
Члан је удружења књижевних преводилаца Србије па је фокус њеног рада између осталог превођење прозе и теоријских текстова са енглеског и француског језика.
Пише књижевну крититку а посебно прати прозну продукцију у Србији и бившим југословенским републикама што је и била тема предавања у Универзитетској галерији.
Љубитељи домаће књижевности чули су многе занимљиве детаље са разних трибина које су одржане широм бивше Југославије.
Књижевно теоријски радови Адријане Марчетић објављивани су у свим значајним домаћим часописима и другим публикацијама.
Један је од уредника зборника Проучавање опште књижевности а добитник је и признања за есејистику и књижевну критику.
Предавање се завршило питањима и разменом мишљења са публиком коју су већински чинили студенти књижевности Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
ДР АДРИЈАНА МАРЧЕТИЋ, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. На Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, на основним, мастер и докторским студијама, предаје теорију књижевности и држи курсеве о компаративној књижевности, наратологији и Прустовом роману. Аутор је Фигура приповедања (2003, 2004), студије о француској наратологији и Марселу Прусту, као и низа књижевно-теоријских радова објављиваних у свим значајнијим домаћим часописима и другим публикацијама. У књизи Историја и прича (2009), проучава однос између фикционалног и историјског приповедања на примерима из савременог српског, постмодернистичког историјског романа (Кишовог Пешчаника, Павићевог Хазарског речника и Судбине и коментара Р. Петковића). Књига О Новој компаратистици (2015) преведена јој је на енглески језик и под насловом After Comparative Literature објављена 2018. године у издању Института за књижевност и уметност из Београда. Један од уредника зборника Проучавање опште књижевности данас (2005), Преиспитивања: аутофикција у фокусу компаратистике (2013), и Компаративна књижевност: теорија, тумачења, перспективе (2016). Добитник је признања за есејистику и књижевну критику, „Ђорђе Јовановић“ (2015) и „Милан Богдановић“ (2017). Пише књижевну критику и прати текућу књижевну, а посебно прозну продукцију у Србији, бившим југословенским републикама, и у региону Балкана уопште. Преводи прозу и теоријске текстове са енглеског и француског језика; члан је Удружења књижевних преводилаца Србије. Ангажована је на пројекту „Српска књижевност у европском културном простору“ Института за књижевност и уметност.