У препуној сали Универзитетске галерије, 20. марта 2019. године, представљена је књига библиотекарке Универзитетске библиотеке у Крагујевцу мр Катарине Карамијалковић – Књиге с посветом у личној библиотеци проф. др Светозара Стојановића, чији су коиздавачи Универзитетска библиотека у Крагујевцу, Институт друштвених наука и издавачка кућа Албатрос плус из Београда.
Представљању књиге присуствовали су представници Универзитета у Крагујевцу, академици, декани, професори, представници факултетских библиотека Универзитета у Крагујевцу и других културних институција града Крагујевца, као и представници Универзитета у Београду, Института друштвених наука у Београду и Народне библиотеке Србије.
Организаторима је била част да су овој манифестацији присуствовали угледни професори Београдског универзитета, који су познавали проф. др Светозара Стојановића и чије се посвете налазе у књизи, а то су: проф. др Јован Бабић са Филозофског факултета, проф. др Јовица Тркуља са Правног факултета и проф. др Владимир Вулетић, такође, са Филозофског факултета.
Присутне госте најпре је поздравила директорка Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, госпођа Весна Абадић, која је указала на важност и значај ауторских и издавачких подухвата као што је ова књига.
Др Горан Башић, директор Института друштвених наука, научне институције која је коиздавач наведене публикације, осврнуо се на своје познанство са проф. др Светозаром Стојановићем, а затим похвалио ангажовање и рад ауторке књиге.
Проф. др Јовица Тркуља са Правног факултета Универзитета у Београду, уредник и рецензент књиге, указао је на научно и јавно дело проф. др Светозара Стојановића, али и на велики допринос ауторке, мр Катарине Карамијалковић, која је: „Учинила велики напор како би приредила књигу која је умногоме специфична, ретка и непозната као стручно-информативни жанр. Сведочећи о једном времену и о гласовима људи који су у том времену живели, ова књига умногоме баца нову светлост на личност и дело Светозара Стојановића и омогућава да допунимо и обогатимо његову духовну биографију.“
Др Жарко Војновић, начелник Библиографског одељења Народне библиотеке Србије, такође рецензент књиге, говорио је о значају саме књиге и посвећеном раду њене ауторке: „Библиотекари су често као шалтерски службеници, развијају бирократски однос према послу, обављају само што морају, па и то према правилу обавезног минимума радног процеса, док подршка за оне који би да изађу из тог зачараног круга просечности углавном изостаје. На срећу, има таквих, како нам показује ова књига, који се не боје да свој рад упркос свему жртвују на општу корист. Тако је и настала ова књига, на пресеку личног интереса за истраживањем и откривањем, и осећаја за заједничку добробит, као и за општу културну историју. А тај посао никако није мали; понекад је и рударски, иако се то често не да видети.“
Ауторка књиге, мр Катарина Карамијалковић, у свом обраћању присутнима, представила је свој двоипогодишњи рад на књизи и закључила своје излагање речима: „Било је право задовољство откривати и упознавати проф. др Светозара Стојановића кроз призму његове личне библиотеке. Вечерашњу шетњу кроз Стојановићеву библиотеку завршићемо његовим речима, којима указује да је „зло довољно снажно да се спонтано наметне, док о добру морамо да се старамо без предаха“. Увид у Стојановићев живот, његову библиотеку и посвете у књигама потврђују да је реч о етичком ставу који је чврсто био укорењен у његовом погледу на свет и који је успешно примењивао у пракси. На нама је да покушамо да следимо тај пут старања о добру без предаха!“