У петак, 4. октобра 2019. године са почетком у 19 часова у Универзитетској галерији биће представљена уметничка и животна дела оснивача ОКТОХ-а
Крагујевачку публику са животом и делом истакнутог професора Миодрага Азањца, оснивача ОКТОХ-а, упознаће учесници у програму: Снежана Николајевић - музиколог, Катарина Ерић - ванредни професор ФИЛУМ-а, Марија Васиљевић – глумица, Марија Обровић – шеф опште службе Спомен-парка Крагујевачки октобар.
У знак сећања на легендарног професора флауте, Град Крагујевац допринео је у значајној мери реализацији овог пројекта обезбеђивањем средстава за његово финансирање. Пројекaт ће у току ове и наредних година, кроз тематске вечери, прерасти у традиционалну манифестацију „Дани флауте Миодрага Азањца“ и одржаваће се уочи ОКТОХ-а.
Изузетно важан део представљања пројекта биће и музички сегменти, архивски снимци из уметничког и животног опуса флаутисте Миодрага Азањца, који ће илустровати његову солистичку, камерну и диригентску делатност „Хора флаута“, са посебним освртом на његов значај као идејног творца и оснивача ОКТОХ-а.
Животна биографија уваженог професора обилује и бројним објављеним текстовима, јер је професор Азањац, поред писања есеја о флаути и музичком стваралаштву, био познат и као врсни полемичар, чије визионарске мисли надахњују генерације младих уметника:
„Музика је, као и свеколика уметност, област надахнућа, што ће рећи удахнућа и издахнућа Божанских спознаја – српска уметност флауте била је руковођена овом максимом.“ М. Азањац
О Миодрагу Азањцу
Миодраг Азањац је рођен 1932. године у Крагујевцу. Матурирао је 1951. године у Првој мушкој гимназији у Београду. Средњу музичку школу и Музичку Академију у Београду завршио је 1958. године у класи професора Јакова Срејовића са одличним успехом из главног предмета, као један од најспособнијих студената флауте. Школске 1961/62. године користи стипендију француске владе, борави у Паризу и похађа наставу код познатог професора Париског конзерваторијума Гастона Кринела. У току лета 1967. године боравио је у Сиени (Accademia Chigiana) код чувеног флаутисте Severina Gazzeloni-ja. Још као студент примљен је у оркестар Београдске филхармоније у коме је врло брзо постао први флаутиста. У Филхармонији је остао све до 1970. године када прелази у музичку школу „Мокрањац“ у Београду за сталног наставника флауте. Упоредо са радом у школи „Мокрањац“, предаје флауту и у музичкој школи „др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу, а 1974. постаје и њен директор. Године 1976. Миодраг Азањац је изабран за доцента за флауту на Факултету музичке уметности у Београду. Целокупна уметничка делатност Миодрага Азањца одвија се у више праваца. Деловао је као концертни солиста, као врсни камерни музичар (члан неколико камерних ансамбала), оркестарски музичар, а последњих година као уметнички руководилац ансамбла „Хор флаута“ чији је и оснивач. Његова концертна делатност почиње још од студентских дана. Наступао је као солиста са бројним симфонијским и камерним оркестрима, соло са чембалом или клавиром, у Београду и у другим градовима Србије и Југославије. Нарочито су били запажени његови наступи у музичким емисијама Радио Београда. Са великим успехом је изводио дела барока, класике, као и композиције савремених аутора – страних и домаћих. Први је флаутиста који је код нас извео циклус Бахових и Хендлових соната, што је имало великог одјека у нашој музичкој јавности, а од музичке критике изузетно похваљено. Велики број композиција из флаутског репертоара снимио је за потребе Радио Беграда, међу којима се посебно истичу дела за соло флауту, флауту и чембало, као и више концерата за флауту и оркестар. Репертоар Миодрага Азањца је врло богат и заступљени су многи аутори различитих епоха и стилова; Хендл, Бах, Вивалди, Купрен, Моцарт, Хиндемит, Жоливе, Дебиси, Коњовић, Вауда и др. У издању ПГП-РТБ штампан је у комплету од десет плоча извођачки опус Миодрага Азањца под називом „Уметност флауте“.
Међу бројним критикама могло се прочитати:
… „Миодраг Азањац је свакако најактивнији музички уметник у Београду“ (Б. Драгутиновић)
… „Као уметник широких погледа његова уметност вишеструко зрачи и обогаћује наш музички живот“ (А. Обрадовић)
… „Миодраг Азањац је уметник светског ранга“ (С. Николајевић).
I Међународно такмичење флаутиста “Миодраг Азањац” одржано је 17. и 18. марта 2018. године.
Врло плодна и свестрана активност Миодрага Азањца била је на пољу камерне музике. Дуго година је био члан Београдског дувачког квинтета и један од оснивача овог нашег угледног камерног ансамбла са којим је наступао у многим европским и југословенским градовима изводећи дела домаћих и страних аутора. Квинтети Љубице Марић, Енрика Јосифа и Милана Ристића снимљени су на плочама у издању ПГП-РТБ. Миодраг Азањац је био члан и један од оснивача камерне групе “Musica Humana” са којом је током четири године сарадње наступао на бројним концертима. Значајнa и незаобилазна је делатност Азањца као оркестарског уметника у готово свим београдским оркестрима; Београдској филхармонији, оркестру Опере Народног позоришта, Симфонијском оркестру РТВ Београд, у којима је годинама био соло флаутиста и гостовао широм Европе. За допринос музичком стваралаштву у Београду и Србији, у области концертне и камерне активности.
Миодраг Азањац је добио следеће награде:
Октобарску награду града Београда – Као члан Београдског дувачког квинтета, за уметничку активност у 1970. години.
Награду Удружења музичких уметника Србије – за концертну делатност 1971. године и камерну делатност 1973. године.
Прва награда Југословенске радио дифузије – за најбољи снимак 1972. године и камерну делатност, односно снимак 1966. године.
Награда Удружења композитора Србије 1970. године.
Миодраг Азањац је 1977. године основао Хор флаута састављен од ученика и професора средњих музичких школа и студената ФМУ. Био је уметнички руководилац и диригент овог ансамбла који је наступао на великом броју концерата у Београду, Србији, на Опатијској трибини, телевизији и на концертима у организацији Радио Београда. Већи број композиција писаних за овај ансамбл снимљен је за потребе Радио Телевизије Београд. Музичка јавност и критика су подржавале и пратиле деловање Хора флаута од његовог оснивања и у времену када је ансамбл стекао пуну афирмацију и постао значајно музичко тело у нашој средини. У оквиру уметничко – истраживачке делатности треба истаћи есејистички рад “Мitos i logos”, предавање на тему “Време флауте”, предавања у оквиру емисија Трећег програма Радио Београда и учествовање на Деветом међународном конгресу за естетику у Дубровнику 1980. године. Деценијама, професор Миодраг Азањац писао је есеје о флаути и музичком стваралаштву, али је био познат и као врсни полемичар. Осим есеја и полемике, у многим часописима, зборницима и листовима објавио је бројне разговоре.
