У Универзитетској галерији 15. октобра 2019. године, проф. др Драгиша Бојовић, редовни професор Департмана за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета Универзитета у Нишу, одржао је предавање Свети Сава и година великог јубилеја: осам векова аутокефалности Српске православне цркве и представио часопис посвећен јубилеју Српске православне цркве
Проф. др Драгиша Бојовић академској јавности познат је као врстан познавалац културолошких и језичких прилика код нас. У предавању које је одржао пред студентима и професорима Универзитета у Крагујевцу, професор Бојовић говорио је о светосављу у 21. веку и значају и положају Српске православне цркве у данашњем времену.
Упечатљив траг оставља и његова борба за очување нашег културног блага. У својим предавањима говори о стању у српској култури, духовним вредностима, језику и нашем опстанку кроз учење које нам је Свети Сава завештао. Својим радом инспирише младе генерације да, следећи његов пример, сачувају сопствени идентитет, кроз очување највеће вредности једног народа - а то су језик и вера.
Инспирисан најавом за његово предавање у Универзитетској галерији, професор Бојовић је започео своје предавање цитатом текста из интервјуа који је са њим водила новинар Биљана Живковић за Политикон:
Језик је мерило нашег трајања, ризница оног богатства које нема цену, стуб који спаја нашу прошлост и нашу будућност, језик је оно што мач није могао да исече, што метак није могао да пробије, што туђин није могао да присвоји; наш језик је војска коју нико није победио, јер има војсковођу који се зове Реч српска. Тај језик има сладост оне соли о којој је говорио Свети Сава својим ученицима, новопостављеним епископима, поручивши им: Ако ко од уздође ка књигама, нека буде сладак сољу нашега језика. Тај језик, у којем је Христос (јер он је со), је највећа брана бљутавости и смрти. Зато је наш језик жив, сладак, бесмртан. Његова старина се мери будућим трајањем, а не прошлим вековима. Ти векови су нам само темељ неразрушивог дома, у којем је језик домаћин памћења.
Говорећи о јубилеју Српске православне цркве, професор Бојовић присутнима је представио двотомно издање тематског часописа (бр. 16) под називом Св. Сава и осам векова српске цркве, у издању Центра за црквене студије, Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу и Међународног центра за православне студије. Први том овог броја часописа посвећен је српском архиепископу Св. Сави, а други том историји Српске православне цркве, односно култури и уметности из њеног оквира током осам векова.
До сада је одржано више промоција двоброја, који спада у групу М24 категорије научног часописа, а следећа ће бити на Сајму књига у Београду.
БИОГРАФИЈА
Драгиша Бојовић је рођен 1964. године у Бањама, у Старом Колашину. Дипломирао је на Филозофском факултету у Приштини, на Одсеку за југословенске књижевности и српскохрватски језик 1988. године. На приштинском Филолошком факултету магистрирао 1994. године на тему Поезија Димитрија Кантакузина. На истом факултету је докторирао 2000. године (тема дисертације: Свети Јефрем Сирин у старој српској књижевности).
Радио је као новинар и уредник у „Новом свету“ и истраживач у Институту за проучавање културе Срба у Приштини. Од 1995. године асистент је на Филолошком факултету. За доцента је изабран 2001. године, а након тога и за ванредног и редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици).
Сада је рeдовни професор Филозофског факултета у Нишу и управник Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу. Био је оснивач је и председник Друштва пријатеља манастира Црна Ријека, један је од оснивача и потпредседник Друштва за обнову србистике у Приштини. Оснивач је и управник Центра за црквене студије у Нишу. Председник је Међународног центра за православне студије и руководилац Нишког регионалног одељења Удружења православних научника (Вороњеж, Русија). Био је први председавајући Међународне научне мреже Pax Byzantino-Slava (2016-2018). Члан је Међународног удружења за светоотачке студије (International Association of Patristic Studies) и Института за национална и верска питања у Солуну.
Први је уредник Видовданског гласника (Грачаница, 1990), био је члан уређивачког одбора Старина Косова и Метохије, секретар редакције Србистике и члан редакције Зборника Филолошког факултета у Приштини и Зборника Филозофског факултета у Косовској Митровици. Уредник је међународног часописа Црквене студије, члан је редакција часописа Cyrillomethodianum (Солун), Акрополис (Подгорица) и Натписи и записи (Београд). Члан је Научног савета едиције Краковско-виленских студија славистике (Институт за словенске филологије Јагелонског универзитета у Кракову).
Уредник је преко 60 објављених издања.
Предаје Стару српску књижевност на Филозофском факултету у Нишу, где држи и неколико изборних предмета: Рецепција библијске и светоотачке књижевности, Поетика старе српске књижевности, Љубав у старој српској књижевности, Поетика и теологија стваралаштва. Предаје на докторским студијама на Универзитету у Приштини (Косовска Митровица) и Универзитету у Крагујевцу.
Држао је предавања по позиву на Хумболтовом универзитету у Берлину и Софијском универзитету ''Св. Климент Охридски''.
Објавио је 19 књига (од тога 2 књиге песама) и преко 110 научних радова. Учествовао је на бројним скуповима међународног и националног карактера.
Добитник је неколико награда за књижевно и научно стваралаштво.
Ожењен је и има три ћерке.
Активан је у јавном и културном животу Србије.
