Галерија РИМА и Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, организовали су представљање научног зборника Сто година часописа Зенит (1921-1926-2021), у Универзитетској галерији, 17. новембра 2021. године.
Представљање научног зборника Сто година часописа Зенит (1921-1926-2021), референтне научне публикације и капиталног издања, уприличено је по први пут у Крагујевцу, а пето по реду, у години великог јубилеја – стогодишњице од покретања авангардног часописа Зенит и појаве Зенита као аутентичне интернационално признате авангардне појаве са југословенских простора.
Након поздравне речи, коју је окупљенима у име Центра САНУ упутио академик Милош Ђуран, основне податке о зборнику и авангардном феномену Зенита изнела је историчарка уметности, кустоскиња Галерије РИМА Невена Мартиновић, која је у зборнику учествовала истовремено као ауторка и сарадница уредника.
О Зениту је, из угла својих научних студија, говорило троје аутора, од чак 35 аутора научних студија које су објављене у Зборнику. Проф. др Дијана Метлић са Академије уметности у Новом Саду, осветлила је личност Бранка Ве Пољанског, млађег брата Љубомира Мицића, који је за историју Зенита био вишеструко значајан и који се међу бројним својим интересовањима, у теоријском смислу бавио и најмлађом уметношћу – филмом, широко заступљеном темом и у часопису Зенит. Др Метлић је говорила о часопису Кинофон којег је Пољански покренуо и уређивао у периоду од децембра 1921. до јуна 1922. године, те који се по својој критичкој, теоријској и едукативној улози умногоме разликовао од тадашње штампе посвећене филму на просторима Краљевине СХС.
Проф. др Јеша Денегри се осврнуо на поље визуелних уметности у Зениту, и то кроз препознавање ангажоване улоге Љубомира Мицића као „критичара на делу“, који ликовну уметност није разматрао постериорно већ напротив, који је у актуелном тренутку теоријским и практичним деловањем утицао на профилисање авангардних уметничких тенденција у срединама у којима је деловао (Загреб и Београда). Ово је посебно било јасно на примерима двојице тада младих и неафирмисаних уметника, Михаила С. Петрова и Јосипа Сајсла (Јо КЛека) којима је Мицић управо на страницама Зенита пружио простор за реализацију и промоцију њихових ликовних остварења. Др Денегри је изнео виђење часописа Зенит као својеврсне виртуелне галерије уметничких дела, којом је Мицић, као „критичар на делу“ преузео улогу кустоса који врши селекцију и обликује изложбу са јасном намером да она преноси авангардне и прецизније зенитистичке идеје.
Др Оливера Драгишић, научна сарадница Института за новију историју Србије из Београда, говорила је о Мицићевом теоријском лику Барабарогнија децивилизатора, који је прешао дуг пут промене од зенитистичког, типично авангардног лика новог човека, који је „го и чист“ (Мицић), исконски човек са Балкана, који има задатак да децивилизује и балканизује дегенерисану западну Европу која је човечанство одвела у кланицу Великог рата, до лика из истоименог романа који Мицић објављује 1938. године у измењеним друштвено-политичким условима у којима нараста европски и локални нацизам, те у којима се Мицић све више окреће псеудоисторијским теоријама о пореклу Срба, развијајући свог Барбарогенија коначно на тим премисама.
У склопу промоције, публика је могла да погледа репринте свих бројева часописа Зенит, које је Народна библиотека издала 2008. године, а који се налазе у фонду Универзитетске библиотеке.
