У Универзитетској галерији, 10. фебруара 2026. године, отворена је изложба Учена лепота: Прве знамените Српкиње школоване у Аустрији крајем 19. и почетком 20. века.
Изложба је организована у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” из Београда, као део свечаности поводом обележавања Међународног дана жена и девојака у науци на Универзитету у Крагујевцу, са намером да истакне допринос жена науци и укаже на значај њихове улоге у развоју савременог друштва.
Присутне је у име Ректорског колегијума поздравила проф. др Јелена Атанасијевић, проректор за уметност Универзитета у Крагујевцу. Концепт изложбе присутнима је представила Свјетлана Ђелић, једна од ауторки изложбе.
Изложба представља историју женског образовања у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Кроз биографске цртице, фотографије и новинске исечке, упознајемо четрнаест изузетних Српкиња школованих у Аустрији, чији су животи уткани у причу о женској еманципацији, образовању и културном напретку. Њихово академско и уметничко образовање стечено у Аустрији донело је дух европског модернитета у средину снажно обележену традиционалним вредностима, обликујући на тај начин модерно друштво у Србији.
Свака од њих померала је границе могућег својим књижевним, педагошким радом или јавним деловањем. Биле су прве школоване лекарке, књижевнице, преводитељке, филозофкиње, сликарке, костимографкиње, уметнице и друштвене реформаторке.
У оквиру изложбе представљене су:Јулијана Радивојевић – уредница првог српског књижевног алманаха који је водила једна жена,
Катарина Ивановић – прва школована српска сликарка 19. века и прва жена академик у Србији,
Савка Суботић – педагошкиња, оснивач Прве женске задруге у Новом Саду, чији рад је оставио дубок траг у области образовања и оснаживања жена,
Милка Гргурова Алексић – глумица и књижевница, која је професионалну каријеру започела је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а затим постала чланица Народног позоришта у Београду,
Јованка Стојковић – прва професионална пијанисткиња српског порекла и ученица Франца Листа,
Марија Вучетић Прита – прва српска лекарка из Угарске и једна од првих лекарки у Европи, једна од најзначајнијих пионирки женске медицине и образовања.
Катарина А. Јовановић – српска историчарка књижевности, публициста, филозофкиња и хуманитарка;
Јелица Беловић Бернаджиковска – истакнута етнографкиња, књижевница, новинарка, која се посветила образовању жена и деце широм Балкана.
Десанка Цоца Ђорђевић – једна од најобразованијих српских глумица и оперетских певачица, дугогодишњa чланица Народног позоришта у Београду и ауторка књижевних дела.
Јелисавета Милица (Mица) Бандић – драмска глумица из угледне уметничке породице; након што се пензионисала, дуги низ година водила је емисију „Час за децу” на Радио Београду.
Аница Савић Ребац – књижевница, филозофкиња и професорка класичних наука, која се убраја међу најобразованије српске интелектуалке.
Меланија Бугариновић – једна од истакнутих српских оперских певачица 20. века и прва Српкиња са сталним ангажманом у Бечкој опери. Основала је у Новом Саду Фонд за унапређење вокалне уметности младих како би подстакла развој нових музичких талената.
Милица Бабић Андрић – прва овдашња школована костимографкиња; професорка и супруга нобеловца Иве Андрића.
