Универзитет у Крагујевцу je традиционално обележио Дан словенске писмености програмом у којем су учествовали наставници и студенти Филолошко-уметничког факултета.
Програм
ДАН СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ
петак, 24. мај 2019.
18.00 часова
Универзитетска галерија
Уводна реч
Проф. др Часлав Николић, наставник Филолошко-уметничког факултета
Поздравна реч
Проф. др Мирослава Петровић Торгашев, проректор Универзитета у Крагујевцу
Хлеб у словенској имагинацији
Александра Матић, асистенткиња Филолошко-уметничког факултета
Wisława Szymborska, „Nic dwa razy” (Вислава Шимборска, „Ништа двапут”)
Агата Бјелецка, студенткиња из Пољске
Ђакомо Пучини, Боеми, арија „Мими”, 3. чин
Маја Павковић, соло певање (класа: мр Оливер Њего, ванредни професор)
Достојевски и словенство
Ђорђе Радовановић, асистент Филолошко-уметничког факултета
И реч под грлом пуном снагом испуни се
Поезија Арсенија Тарковског у филму Огледало Андреја Тарковског
Где је дом? (поетски фрагменти Романа о Лондону Милоша Црњанског)
Јасмина Николић и Милена Средојевић, студенткиње Филолошко-уметничког факултета
Зоран Божанић, Токата
Никола Шаркочевић, хармоника (класа: мр Владимир Благојевић, ванредни професор)
Програм обележавања Дана словенске писмености састојао се из различитих књижевних, културолошких, филмских и музичких тачака, које су припремили наставници, сарадници и студенти Филолошко-уметничког факултета.
Учесницима програма и публици обратила се проректорка за науку Универзитета у Крагујевцу проф. др Мирослава Петровић Торгашев. Након уводне речи проф. др Часлава Николића, о хлебу као важном елементу словенске имагинације говорила је Александра Матић. Она је хлеб приказала као средишњи феномен друштвеног ритуала гозбе, којим се окупљају припадници једне заједнице: породица, пријатељи, суседи, народ. Песму „Ништа двапут” пољске песникиње Виславе Шимборске, добитнице Нобелове награде за књижевност, казала је, на пољском језику – што је био изузетан прилог испољавању словенског вишегласја те вечери – студенткиња Агата Бјелецка. У свом излагању о роману Зли дуси Фјодора Достојевског и словенском самоосећању јунака великог писца Ђорђе Радовановић представио је граничну ситуацију у руској литератури – оскудност у храни, оскудност у нади, оскудност у смислу – из које се обликује одлука за самоубиство. Посредством фрагмента филма Огледало Андреја Тарковског, публика је чула и стихове Арсенија Тарковског, једног од најистакнутијих руских песника. Спој поезије и филмских кадрова приближио је публици велику драму 20. века: потрагу за домом и потрагу за оцем. Да ни у приповедању Милоша Црњанског нема искуства среће, да је завичај недоступан, приказале су Јасмина Николић и Милена Средојевић. Студенткиње су прочитале неколико поетских фрагмената Романа о Лондону, у којем постаје извесно да се прошлост и завичај не могу повратити, у којем се Одисеј уклања са позорнице, а у човеку, као у трагичном бићу, остаје само вечна меланхолија. Програм је обогаћен и заокружен аријом „Мими”, из опере Боеми Ђакома Пучинија, коју је отпевала Маја Павковић, и композицијом Токата Зорана Божанића, коју је на хармоници одсвирао Никола Шаркочевић.
