У Универзитетској галерији у Крагујевцу, у уторак, 17. децембра 2019. године, отворена је изложба Михаило Петровић Алас – родоначелник српске математичке школе која ће трајати до 30. јануара 2020. године.
Изложбу је отворио проректор за наставу и студентска питања Универзитета у Крагујевцу проф. др Живадин Мицић који је изразио изузетно задовољство зато што је крагујевачка публика, захваљујући овој гостујућој изложби, у прилици да се упозна са ликом и делом једног од најзначајнијих српских научника. О изложби, научним достигнућима и биографским подацима из живота српског академика Михаила Петровића Аласа говорили су уважени академик и председник огранка САНУ у Новом Саду господин Стеван Пилиповић и аутор изложбе и професор Природно-математичког факултета Универзитета у Београду Жарко Мијајловић.
О изложби
„Прошле године протекло је 150 година од рођења великог математичара и родоначелника Српске математичке школе Михаила Петровића Аласа (1868–1943). Овај значајан јубилеј наше науке математичари Србије и Српска академија наука и уметности обележили су многобројним манифестацијама, пригодним скуповима и предавањима у Београду, Новом Саду, Нишу и другим местима. У овом низу свечаних догађаја посебно место има велика изложба „Михаило Петровић Алас“, која је одржана у Галерији САНУ током маја и јуна 2018. године. На изложби су представљени живот и дело академика Петровића, али и околности које су владале у време када је Петровић живео и стварао и када је настајала српска наука. Изложби коју организује Универзитетска библиотека у Крагујевцу, коју је припремила госпођа Жаклина Марковић, кустос Галерије САНУ, припада посебна част, јер на неки начин затвара круг дешавања посвећених нашем научном великану.”
Жарко Мијајловић
Академик Михаило Петровић Алас (1868–1943) није био само надарен математичар и угледан професор Универзитета у Београду, већ и рибар, књижевник, филозоф, музичар, светски путник и путописац. Имао је диплому из математике Велике школе у Београду и стекао лисанс из математике, физике и хемије на Сорбони. Већ у 26. години на истом универзитету брани докторат математичких наука код чувених француских математичара Анрија Поенкареа, Шарла Ермитеа и Шарла Емила Пикара. Исте године постаје професор Велике школе у Београду и доноси дух француске математике у Београд. Тада почиње његово дуго и плодно путовање кроз науку, док захваљујући њему Београд хвата корак у математичким наукама са другим великим европским центрима. Постао је покретач и вођа српске математике и снажно допринео духу савремене европске науке у Србији.
Петровић је подједнако добро познавао и добијао прворазредне резултате у неколико математичких области: диференцијалним једначинама, нумеричкој анализи, теорији функција комплексне променљиве и геометрији полинома. Занимао се и за природне науке, хемију, физику и биологију у којима је такође објављивао научне радове. У научном раду задовољавао је строге стандарде најразвијенијих европских држава. Већ са 30 година био је изабран за члана Српске краљевске академије, а убрзо и многих иностраних академија и угледних струковних друштава. Доживео је највећу почаст светске математичке заједнице: налази се у веома малој групи математичара који су имали бар пет пленарних или предавања по позиву на Светском конгресу математичара. У математичкој заједници сматра се да је већ један овакав позив еквивалентан of an induction to a hall of fame. Поред тога, узима се да је Петровић основао нове научне дисциплине, математичку феноменологију и теорију математичких спектара. Изумео је неколико аналогних рачунских машина, имао техничке патенте и био главни криптограф српске и југословенске војске. Професор Петровић је основао Српску математичку школу. Из ове школе изашао је велики број угледних математичара не само у Србији, већ и широм света.