У четвртак, 5. децембра у Универзитетској галерији представљена је књига „Скице за пловидбу” писца, италијанисте, књижевног критичара и музичара Николе Поповића.
Надахнуто интерпретирање делова текста, које су извели студенати мастер студија са Одсека за музичку уметност Филолошко-уметничког факултета, допринело је визуализацији звука, мириса и боја о којима је аутор писао. Живописни приказ књиге Николе Поповића публика је наградила садржајним коментарима и богатим аплаузом. Аутор је истакао да осећа велико задовољство зато што је промоција одржана у Крагујевцу, граду у коме ради и у коме је представио своју прву књигу.
О књизи су, поред аутора, говорили и др ум. Милорад Маринковић, ванредни професор на Одсеку за музичку уметност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и др Владимир Перић, књижевни критичар.
Одломци из књиге на следећим линковима:
Из поговора Владимира Перића:
Другу (путописну) књигу Николе Поповића Скице за пловидбу можемо описати као стилски слојевито, фактографски разуђено али целовито штиво, као геонаративни књижевни пазл. Геопростор Поповићевих путописних меандрирања је широк и креће се од Африке, Северне Америке до Европе, која је циклично, за Скице за пловидбу, њено полазиште али и исходиште. Кормилар путописног крстарења поседује детињу радозналост, отвореност и човекољубље, што га доводи у везу са ретким и драгоценим људима, на ком год меридијану и парелели био. Посебан сензибилитет путописац гаји према културолошким спојевима: историјско-политичким, гастрономским, музичким и врло прецизно али са душом залази у тумачења истих, без обзира да ли се налази у Гани, Њу Орлеансу или у Лисабону. Сликар путева са доста етнички хибридизујућих описа није прорачунат: његов чамац безинтересно али заинтересовано клизи кроз текст и баш у тој креативној опуштености он је у стању да ухвати детаљ и да га у свој својој једноставности опише. Зато су ове скице драгоцене а пловидба уникатна.Са првенцем, Причама из Либана, ова књига одржава тесан континуитет, како у стилу, тако и на равни поетичке интратекстуалности и интермедијалности. Поповићева путописна проза захтева компаративно-естетички заинтересованог читаоца.
НИКОЛА ПОПОВИЋ (Сарајево, 1979), италијаниста по струци, бави се истраживањем савремене италијанске прозе. Предаје италијански језик на Одсеку за музичку уметност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Објавио је преводе књига Етореа Мазине, Симоне Винчи, Валерије Пареле и бројне преводе италијанских писаца у књижевним часописима. Аутор је критичких остврта из области филма, позоришта и књижевности, путописа и репортажа из Тогоа, Гане, ДР Конго и других земаља. Објавио је књиге путописне прозе: Приче из Либана (Центар за културу „Градац“, Рашка, 2016) која је добила награду Академије „Иво Андрић“ за путописну књигу и повезивање култура, те Скице за пловидбу (Агноста, Београд, 2019). Превођен је на енглески и македонски језик. Био је главни и одговорни уредник часописа за књижевност, културу и друштвена питања „Босанска вила“ у Сарајеву.
